Чујем почела нека хапшења. Политичка ваљда, ал’ ја каква сам, све мислим да се бавим и политиком поред осталих глупости, па почела да се шуњам, маскирам, ради ми глава као диско кугла, све мислим неко ме прати, па ће из неког жбуна да искочи и викне: „Стој! Ухапшена си!“.
И сад сам озбиљно утриповала да могу да ме ухапсе због неког мог поста где сам можда лајала на звезде, без да их видим голим оком.
А знам да нисам. Ееееее нисам ја баш толико блесава.
Могу да тртљам о сексу, то није кажњиво још увек, док се овај сајбер секс не озваничи, па на овај приземни (животињски) не лупе
и јебасмо чворка по сред пркна.
(покушавам да визуализујем ову непристојну изјаву, ал’ не иде, појма немам како изгледа чворак)
Опа! Ево га! Сада је све јасно. Чворак, пркно… Ужас!
Нисам се ја никада бавила политиком, то је посао за велике играче. Ал’ волим тако да завирим на онај проклети Тwиттер, па серуцкам из задње клупе, чисто да испратим тренд. Да ме не прозивају ове млађе генерације како сам баба, а ја од сваке бабе удаљена три светлосне године.
Зна се ваљда шта раде бабе: хеклају, везу гоблене, праве зимницу, чувају унуке, свађају се по пијаци, мећу облоге, поливају соцом од кафе омладину испод терасе итд.
Добро, признаћу. Свађам се на пијаци повремено, али само са препродавцима. Молим лепо!
Ја поштеног произвођача ценим, поштујем и псујем искључиво у себи, никако наглас.
Али, како сам плашљива, бојим се закона и казни, новчаних посебно, мене нешто ухватио страх да ме не ухапсе у по бела дана кад идем до Маxи-ја.
За сваки случај, ја то најавим на Твиттеру уредно, а онда одем у Роду!
Заметнем траг потенцијалном униформисаном органу који би да моје змијско тело, поглед рањене срне и срце к’о у зеца стави у 4 зида, јер ја сам, осим што сам хипохондрична, још и клаустрофобична.
И одмах да нагласим, тај страх није од затвореног него уског простора. Де знам да л’ могу да се окренем, нагузим, протегнем… Страх је то велики.
Ал’ дошла нека смутна времена, нико више није сигуран, па ни ви, и ајд’ сад.. буди и ради оно што хоћеш/волиш а имаш трип да „неко то од горе види све“ и бележи. Углавном у службени нотес, ал’ има и ових технички опремљенијих, па имају аудио + видео запис и све то носе на УСБ закачен на привезак неког кључа, који лако може да буде кључ од ваше будућности – иза браве.
Из тог разлога, ја, при чистој свести и здравој памети, путем овог писаног записа, желим да кажем органима реда, да сам ја једна фина девојка од 29 лета, да имам дугу плаву косу, велике сисе, дуге ноге и младеж по сред образа, па кад ме сретну, нек ме хапсе, опирати се нећу.
Некима од вас, који ће вероватно да тврде да смо се некада срели у стварном животу, желим да поручим само једно: Не верујте својим очима!
Јер, једном је моја мајка, гледајући својим очима, изгубила 100ДМ од шибицара. Ни дан данас јој није јасно како…
ЛаБиЛнА
