Мухамед Али први пут постао првак света тешке категорије у боксу – 1964. године
Мухамед Али, рођен као Касијус Марселус Клеј млађи, је бивши амерички боксер и један од највећих светских боксера. Године 1960. на Олимпијским играма у Риму освојио је златну медаљу у полутешкој категорији. Име Мухамед Али узео је након примања ислама 1964. године.
Познат је по спуштеном гарду, тј. у борби није стално имао карактеристичан став за боксере са рукавицама испред себе, већ се поуздавао у брзе рефлексе и ескиваже. Није био велики ударач и поред неких брзих нокаута. За себе је говорио да “плеше као лептир и убада као оса“.
Титулу светског првака преузео је 25. фебруара 1964. године од Сонија Листона техничким нокаутом после шесте рунде. Следећих година је на врхунцу каријере и брани титулу девет пута. Прекретница у каријери је његова одлука да одбије да оде у Вијетнамски рат из религијских разлога. Због тога је изгубио титулу и претио му је затвор.
Остали догађаји на данашњи дан:
1570. Папа Пије В екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету И због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.
1723. Умро је енглески архитекта Кристофер Рен, на чијем делу је заснована енглеска класицистичка архитектура 18. века. Након пожара у лондонском Ситију 1666, када је изгорело око 13.000 зграда, израдио је урбанистички план за његову обнову и остварио своје највеће дело катедралу Светог Павла (1673-1710).
1815. По налогу Сулејман паше убијен је Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.
1873. Рођен је италијански оперски певач Енрико Карузо, један од највећих тенора у историји опере. Био је посебно цењен као извођач улога у операма Ђузепеа Вердија и Ђакома Пучинија и као интерпретатор италијанске канцоне. Један је од првих певача који је снимио грамофонску плочу.
1885. Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар.
1888. Умро је српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије, професор и ректор Велике школе у Београду. Описао је око 80 дотада непознатих биљних и животињских врста, открио ендемско-реликтни четинар познат као „Панчићева оморика“ (Пицеа оморика) и објавио око 30 научних радова. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду.
1899. Умро је оснивач британске новинске агенције Ројтерс немачки Јеврејин Паул Јулијус фон Ројтер, по којем је названа најстарија светска агенција.
1948. Принудивши премијера Едуарда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. Овај догађај назван је „фебруарски удар“.
1954. Египатски председник Мохамед Нагиб је принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, његов близак сарадник приликом обарања краља Фарука И у јулу 1952.
1956. На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је тзв. Тајни реферат у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
1964. Победом над Сони Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.
1972. Совјетски васионски брод „Луна 20“ вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.
1983. Умро је амерички писац Тенеси Вилијамс, чувен по психолошким драмама грађеним техником лирске симболике („Стаклена менажерија“, „Трамвај звани жеља“, „Мачка на усијаном лименом крову“).
1986. Филипински диктатор Фердинанд Маркос поднео је оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.
1991. Ирачка ракета „скад“ погодила је, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран. Погинуло је 28 војника, а већи број је рањен.
1993. Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.
1994. Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти.
2000. Међународни црвени крст саопштио је да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.
2000. Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.
2001. У 92-ој години умро је сер Доналд Бредман, најпознатији играч крикета у историји тог спорта и најславнији спортиста Аустралије. Он је постао национална спортска икона током 30-тих и 40-тих година прошлог века када је поставио својеврстан рекорд у том спорту.
2003. Умро је италијански комичар и режисер Алберто Сорди (82) који је, у 60 година дугој каријери, играо у око 150 филмова.
2004. У 86. години умро је Станислав Рињак, први регистровани затвореник у нацистичком концентрационом логору Аушвиц.
2004. Чешки парламент је донео одлуку о слању више од 100 војника у Авганистан, што представља прву борбену улогу чешких оружаних снага од ИИ светског рата.
2005. Умро је Питер Бененсон, оснивач Организације за људска права Амнести интернешенел, која је добитник Нобелове награде.
2006. У Њујорку је умро најпознатији етиопски песник, Тсегаје Габре-Медин чија је песма „Поносан што сам Африканац“ химна Афричке уније.
Аутор:
