Сократ је важио за мудраца.
Једног га дана потражи неки човек и рече:
-Знаш ли што сам све чуо о твоме пријатељу?
-Тренутак, одговори Сократ. Пре него што ми испричаш волео бих да прођеш један брзи тест: јеси ли то што ми желиш рећи просијао кроз три сита?
-Три сита?
-Да, одговори Сократ.
Пре него што испричаш неке ствари о другоме, добро је да узмеш мало времена и просејеш оно што желиш рећи.
То називам тест од три сита! Прво је сито Истине. Јеси ли проверио да је истинито оно што ми желиш испричати?
-Не, па и нисам. Нисам видео само сам чуо како причају.
-Добро! Не знаш дакле је ли то истина.
Пробајмо изнова: покушајмо просејати другачије, сада ћемо узети сито Доброте.
Оно што ми желиш испричати о пријатељу, је ли нешто добро?
-Не, баш супротно! Чуо сам како се твој пријатељ лоше понео.
-Дакле, настави Сократ, желиш ми испричати лоше ствари о пријатељу, а ниси сигуран јесу ли истините. То и није баш охрабрујуће! Још увек можеш проћи тест, јер је остало још сито Користи. Је ли корисно да ми испричаш све што је мој пријатељ направио?
-Корисно? Па и не, не верујем да би ти то могло користити.
-Дакле, закључи Сократ, оно што си ми хтио испричати није Истина, ни Добро, ни Корисно, па зашто би ми причао.
Не желим ништа знати од онога што си ми хтео испричати, и теби ће бити боље да све то заборавиш.
„Међу пријатељима треба волети не само оне, које жалосте ваше несреће, него и оне које нам не завиде на срећи“