У ишчекивању доласка представника градске и локалне власти, по друштвеним мрежамa и другим интернет комуникацијама води се жестока полемика око даљих корака у вези протеста Лештанаца због неиспуњеног обећања изградње школе у овом месту.
У мору преписки, нашла се и једна занимљива објава. Наиме, песмицу коју је наводно написао 2016/2017. г. ученик четвртог/8 разреда Василије Гавриловић.
Ја идем у школу Никола Тесла,
Сваки дан се помало затресла.
Ако буде земљотреса,
Срушиће се сама,
А у глави нам је питање:
„ШТА ЋЕ БИТИ С’ НАМА?“
Једног лепог дана,
Дошли су из владе,
Држе се за главе,
И не знају шта да раде.
Дошао је лично,
И Синиша Мали,
Повикаше у глас:
„ВАМА ШКОЛА ФАЛИ!“
Видећемо с’ пролећа,
Постављене скеле,
Моја баба узвикује:
„СИНЕ КУКУ ЛЕЛЕ!“
„У ТУ ШКОЛУ СИНЕ,
ИШ’О ЈЕ И ТАТА,
КРОВА ВИШЕ НЕМА,
НИ ПРОЗОРА НИ ВРАТА!“
Донео сам баби,
Шећер и воду,
Да се мало смири,
Док из владе не оду.
Баба ли се чуди:
„ДА Л’ ЋУ БИТИ ЖИВА,
КАД’ СЕ ШКОЛА ЗАВРШИ,
ЧАСТИМ ГАЈБУ ПИВА!“
Сложићете се да је малишан заправо још тада погодио поенту целе приче око изградње школе у Лештанима?
ЕЖИ
