Па, стварно, шта то ми славимо? Уреду, знам, бориле су се жене и хвала им неописиво што су се избориле за право гласа. Али да ли се изборисмо за иста права? – Тешко. Јер, колико ме памћење служи, а можда је већ и престало да ме служи и онај Немац Алцхајмер куца на моја врата, Међународни дан жена је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Елем, да ли је баш у реалности тако? Када смо код Немаца, много је по том питању учинила Клара Цеткин и захваљујући њој 18. марта 1911. године је први пут обележен дан жена у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, а било је и демонстрација широм Европе. Верујте, Швајцарској је требало све то, јер је једна од последњих у Европи дала женама право гласа 1971. године, а све нешто на кашичицу, те на државном нивоу, па на нивоу кантона, и тако је тек 1990. године Савезни врховни суд приморао кантон Апенцел Инероден (нем. Kanton Appenzell Innerrhoden – Кантон Унутрашњи Апенцел) да женама да право гласа.
Ми, из бивше СФРЈ, имале смо више среће и све је то после Другог светског рата 1945. године решено, па ево гласамо и „растурамо“ у заокруживању различитих бројева на листићима, као да то прави неку разлику. Али, хвала драгом Богу, ипак живимо у земљи која има бар колико-толико слуха за жене, то јесте истина, али ни код нас није баш да „цветају руже“ по том питању. И ето, сада се истина више руже поклањају тог дана, него каранфили, који су били симбол 8. марта на овим просторима. То се у фирме носило на нарамак, како би поделили свим колегиницама, а да ли их је ико питао како проводе целу годину? – Не бих рекла. Јер није само тај један дан битан, без обзира што је постао међународни празник 1917. године и што су Уједињене нације 1975. годину прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена, већ је битно да целе године и сваке године та права важе, зар не?
Прве јесу увеле прославу Дана жена социјалистичке земље након што је Александра Колонтај убедила Лењина да прихвати овај празник као државни, и јесте се проширило обележавање у многим другим земљама, те је уведено трудничко боловање, ограничен рад жена у трећој, ноћној смени, иста плата за исти рад и још по нешто, али шта од тога имамо данас у пракси? На папиру много тога, а у пракси? Хммммм……Просудите сами.
Ваш „експерт“ за правила Неда
