Иако се производи из Србије често повлаче са иностраних тржишта или чак ни не пређу границу приликом покушаја извоза, грађани о томе никада нису званично обавештени, већ искључиво путем медија. Последња у низу оваквих ситуација десила се када је Швајцарска повукла са тржишта кукурузно брашно произведено у Србији, што је објављено пре десетак дана, а јавност и даље не зна да ли је ово брашно уништено, враћено у нашу државу, али ни да ли се иста намирница још увек продаје код нас.
Информација да се у кукурузном брашну који производи компанија из Србије налази недозвољена количина токсина, 2.656 микорграма по килограму уместо дозвољених 1.000, објављен је на сајту за брзо алармирање на храну и сточну храну при Европској комисији. Међутим, нису је саопштили званичници. На сајту је писало да је у брашну пронађен висок ниво токсина фуминизима, за који се сумња да може да изазове тумор једњака.
У брашну је пронађено и више афлатоксина Б1, и то далеко више од прописаног нивоа – 5,21 микограм по килограму, а дозвољено је два микрограма.
Враћали нам робу још шест пута
Ово, међутим, није први пут од почетка године да роба из Србије није могла да се продаје на иностраном тржиштиу. Чак шест пута су контингенти робе заустављени на граници или повучени са тржишта и сваки пут је установљено да роба садржи нешто што је опасно по здравље.
Тако су 10. маја, са тржишта у Немачкој повучени суви вргањи произведени такође у нашој земљи. Тада је установљено да ове печруке садрже остатке пестицида хлорпирифос. Након контакта са овим пестицидом, код потрошача може да дође до различитих ефеката на нервни систем, попут главобоље, замагљеног вида, појачаног лучења пљувачке, напада, а у екстремним случајевима, у завистности од количине и дужине излагања – и до коме и смрти, наводи амерички Центар за контролу и превенцију болести.
Пре тога, 19. априла Финска је утврдила да се на ободу шоље за децу, која је произведена у Србији налази олово, те да је могућа “његова миграција”.
Производ који нисмо могли да извеземо је и сок од дивљих боровница, који нам је враћен са границе са Хрватском. Иако на сајту РАСФФ пише да је производ враћен у Србију 5. априла, не наводи се због чега, али пише да разлог није опасан.
Ознака “озбиљно”, написана црвеним словима, налази се код вести од 22. марта, када је Холандија са тржишта повукла замрзнуте вишње произведене у Србији. Оне су садржале недозвољене количине пестицида диметоата – 0,044 милиграма по килограму, док је дозвољена количина 0,01 мг.
Иако количина остатака пестицида металаксил, пронађена у киселим краставцима из Србије није опасна, већ једноставно неусклађена са стандардима Европске уније, са границе са Хрватском нам је 29. фебруара враћен контигент ове робе. Како је наведено, анализе су показале да је у производу присутно 0,022 милиграма по килограму, док је максимално дозвољено 0,01 мг.
Такође, 14. фебруара у Италији утврђено је да у замрзнутим купинама које се производе код нас постоји вирус из групе норовируса, који код људи узрокују стомачни грип или гастроентеритис.
Иако овај производ није враћен, Пољаци су 6. фебруара утврдили висок ниво акрилмида, супстанце која настаје на високим температурама, а која потенцијално повећава ризик од канцера – у кексу. Једини разлог што нам овај производ није враћен је што га једноставно више није било на тржишту.
Шта се десило са храном, потрошачи не знају
Шта се десило са храном за коју је утврђено да садрже опасне материје никада није званично саопштено. Од Министарства пољопривреде покушали смо да сазнамо шта се десило са кукурзним брашном, последњим примером. Занимало нас је да ли је она уништена, као и да ли се продаје на домаћем тржишту.
Одговоре до објављивања овог текста нисмо добили.
Foto: Nova.rs
Дуња Марић НОва
