Након што је Данас открио да су 3. новембра прошле године у Новом Саду, полицајци који чувају Предрага Ранковића Пецонија, претукли новосадског анестезиолога Николу Радића, он је пристао да исприча како је заиста изгледао инцидент у коме је задобио тешке телесне повреде.
После мало више од два месеца, анестезиолог каже да се сада добро осећа, мада памти и за боље, али и да се полако опоравља од задобијених повреда.
Он за Данас објашњава како је дошло до сукоба са полицајцима.
Каже да у првом тренутку уопште није знао да се ради о полицајцима, јер су били у цивилу и нису се одмах легитимисали.
До инцидента је дошло, јер је Радић замолио полицајце да помере возило, које су паркирали на делу тротоара и пешачког прелаза, док је Пецони седео у ресторану преко пута.
„Ја сам им се обратио са молбом да мало помере аутомобил. Након тога сам добио одговор једног од њих да прескочим, што сам ја и урадио. Попео сам се на хаубу аутомобила и скочио на пешачки прелаз. Тада су према мени кренула двојица која су се налазила поред кола и извадили неке значке. Ја у том тренутку нисам знао да ли су значке аутентичне, а они се нису представили нити су мене легитимисали. Врло брзо је изашао и трећи полицајац који је седео у аутомобилу“, каже Радић.
Лекар наводи да се догађај одигравао на углу улица Косовске и Александра Тишме, која је много мање осветљенија од Косовске и да су полицајци покушали да га одведу управо у ту улицу . Каже да му је све постало јасније када му се један од њих обратио претећом псовком.
Хтели да га одвуку у мрачну улицу
„Схватио сам да не желе да разговарамо, већ да то другачије расправимо. Ја се наравно нисам сложио са тим да ме одведу у мрак и да ме поједе мрак. Одлучио сам да им не то не дозволим, и покушавао сам да останем на осветљеном делу, док су они покушавали да ме одвуку, јер сам се надао да ће неко видети шта се дешава или да ће неке сигурносне камере успети да забележе оно што се догодило“, почиње своју исповест лекар.
Радић каже да никога од њих није напао или ударио, па да им то да повод да почну да га туку. Тврдии да целог живота комуницира са поштовањем са полицијом и зна како да се понаша према полицајцима, јер су му деда и ујак били полицајци, а отац судски вештак који је често сарађивао са полицијом.
„Оног момента када су показали значке ја сам знао да нећу ударити службено лице. Али нисам дао да ме неко претуче. Уопште ситуација у којој ме полицајац туче је за мене нешто ново, посебно због тога што је све могло бити спречено, да су се они одмах представили када сам их замолио да помере возило. Моја реакција (прескакање возила) је била реакција на њихово прво бахато понашање, па онда и на друго када су ми рекли да прескочим“, каже Радић.
Најпре је дошло до гурања, и покушаја да га одвуку у мрачну улицу. Када су схватили да не могу да га одвуку, један од њих је лекару задао ударац у врат. Тада је каже схватио да се они према њему неће понашати онако како би требало и да разговора неће бити.
„Након тога су дотрчала још тројица из другог аутомобила, и тада их је било шесторица. Нисам више могао да се носим са њима. Подигли су ми ноге, бацили ме на земљу, и онда су кренули да ме шутирају. Док су ме шутирали, главу сам бранио тако што сам ставио руке испред. Тако је и пукла рука- од ударца ногом. Након што ми је један од њих рекао да пустим десну да ми је не би сломио, ја сам попустио и они су ме везали лисицама. Док сам био везан, један од њих се залетео и шутнуо ме у ребра. То је тужилац посебно завео“, прича анестезиолог.
Радић наводи да се све што прича сасвим јасно види на видео снимку који су забележиле сигурносне камере, а који је погледао и тужилац.
Каже да је након пребијања скоро сат времена лежао везан на бетону. Прво се на лицу места појавила интервентна патрола, а након њих је дошла подручна патрола полицијске испоставе Клиса. Лекар указује да су, за разлику од полицајаца који су га тукли, полицајци из патроле били максимално коректни и каже да су му тек они извадили новчаник из џепа и утврдили његов идентитет.
Он је приведен у полицијску станицу Клиса, јер је патроли речено да је Радић напао полицајце који су чували Пецонија.
„Чим смо дошли у станицу, ја сам приметио да леву руку не могу да померам и схватио сам да је сломњена. Приметио сам и да тешко дишем, што није чудно после толико задобијених удараца, али нисам знао која је тежина повреда. У станици сам алкотестиран и алкотест је показао да нисам пио. Дошао је и лекар Хитне помоћи који је професионално обавио посао. Измерио ми је притисак, видео је да је рука сломљена, а за ребра у том тренутку није могао знати да су поломљена, већ ми је дао упут за КЦВ“, каже Радић.
Анестезиолог каже да су новосадски полицајци били изузетно коректни, као и инспектор који га је саслушао.
„Он је саслушао моју причу, и засписао тако како сам рекао. Већ сам почео да осећам болове и знајући да код таквих повреда постоји опасност од озбиљнијег унутрашњег крварења, замолио сам да саслушање завршимо што пре. И заиста смо брзо завршили, а полицајци су били љубазни да ме одвезу до ургентног центара“, наводи лекар.
Тамо су га прегледали, урадивши му комплетан скенер, јер се то, каже, ради код траума, како би се видело да ли негде постоји унутрашње крварење. Када је утврђено да му је поред леве руке, поломљено и пет ребара са једне и друге стране Радић је задржан ту ноћ на опсервацији, како би се испратило да ли ће можда слезина почети да крвари, јер је то, каже лекар, честа компликација када се поломе ребра са леве стране.
У тужилаштво је позван након више од недељу дана и тамо је, наводи, први пут видео снимак, захваљујући којем је тужилац поднео кривичне пријаве против петоро припадника Јединице за обезбеђење посебних личности и објеката (ЈЗО) за наношење тешких телесних пвреда, док се два нападача и даље воде као НН.
„Да није било тог снимка, била би моја реч против њихове. Мислим да би снимак са камера продавнице, која се налазила на тој страни где је и био паркиран аутомобил, помогао у разоткривању ово двоје непознатих“.
С обзиром да су га напали полицајци и да
питали смо Радића да ли се плаши за своју сигурност.
„Ја се лично не осећам угрожено, али моја деца су се сада мало препала када нас је у саобраћају недавно зауставила патрола. Ћерка, која има девет година се уплашила, јер је мислила да ће ме одвести. Ми смо имали пре мог случаја убиство оног човека у Бору у случају нестанка девојчице, у Новом Саду је претучен човек коме је одстрањен тестис због тога. Ја имам два добра другара који су полицајци и сада се шалим са њима да су ме они ‘завели’ да помислим да су сви полицајци добри“, каже анестезиолог.
Радић се нада да ће правда бити задовољена. Каже не само због њега, већ и због других који су прошли слично као он.
Свима нам је доста бахатости, не кајем се
„Ја сам њима пришао и замолио их да помере ауто, јер је доста бахатог понашања. Свима нам је тога доста. То може да се компензује неколико пута. У једном моменту себи кажете: сад или јесам или нисам човек“, наводи Радић.
КЦВ се није званично оглашавао поводом овог догађаја, али Никола Радић каже да су му његова начелница проф. др Тубић и остале колеге пружиле личну подршку од првог дана.
„Нас анестезиолога има таман толико колико може да покрије сав посао. Знам да су мој изостанак колеге морале да надоместе и вечно сам им захвалан на томе“, каже анестезиолог и нада се да ће у фебруару моћи да се врати на посао.
Никола Радић напомиње да би поново поступио исто и да се ни мало не каје због свог поступка.
„Такво понашање мора престати. Мени су у полицији рекли шта ми је ово требало и ја сам тим питањем непријатно изненађен. Ја сам њих питао да ли је могуће да њима не смета овакво стање“, описујући бахатост на коју можемо налетети на сваком кораку.
Шта се види на снимку
На снимку, у који је Данас имао увид, види се како два мушкарца стоје поред „шкоде“ која је паркирана тако да делом стоји на уском тротоару, а делом на пешачком прелазу.
У тренутку када Никола Радић наилази, види се како им се он кратко обраћа, а затим прескаче хаубу возила и наставља да се креће пешачким прелазом. Тада ова два мушкарца дотрчавају ка њему, а из возила излази и трћи. Они почињу да га вуку, ка споредној улици, али пошто не успевају у кадару се појављује четврти, а онда дотрчавају још тројица.
Један од њих га диже за ноге и а остали му задају ударце коленима и рукама. Када су Радића оборили крећу да га шутирају свуда по телу. У једном тренутку успевају да га окрену на стомак и везују га. Ту на тренутак престају да га туку, али се онда један од њих затрчава и удара ногом у ребра Радића који лежи везан.
Затим двојица нестају из кадра, а на лице места долази патрола полиције.
foto Aleksandar Roknić Danas
Угљеша Бокић Данас
