Никако бело брашно, месо, ни шећер, не једите млечне производе, немојте да пијете газиране сокове и никада не купујте ужину у школи – поручивао је мали Страхиња Матовић из Београда пре само неколико месеци.
Обећавао је овај осмогодишњи дечак да ће када порасте постати наредник свих ресторана у Србији! Да ће од њих тражити да спремају само макробиотику, и да ће дати отказ свима који буду спремали месо…И када су му рекли да сваког тренутка може да престане да куца његово мало срце или да му откажу плућа, он није престајао да саветује своје вршњаке, али и оне много старије шта јесте, а шта није здраво јести.
– Никако месо, ништа, ништа, ни шећер ни слаткиши… Само риба и поврће – храбро је саветовао другаре, а онда је подлегао тумору.
Преминуо је после три године борбе с опаким тумором мозга. Борба је била велика. Туга још већа.
Овај храбри дечак последњих годину дана користио је уље канабиса, од кога су му резултати свих анализа били бољи, а тумор је престао да напредује. Да је до овог лека стигао раније, можда би се и сада осмехивао кујући планове за своју будућност.
Његов отац Стеван говорио је да је болест дијагностификована две године раније и то на веома незгодном месту, у корену можданог стабла.
– Због неприступачности, тумор није могао да се оперише, прогнозе лекара су од почетка биле песимистичне. Пробали смо да нађемо лек у иностранству, али су и тамо рекли да може да помогне једино зрачење. Није било друге варијанте – објаснио је Стеван.
Док је малишану тумор угрожавао животне функције, његови родитељи чули су за симпозијум Рика Симпсона у Словенији, после ког је Страхиња почео да узима уље од канабиса.
Ова терапија се показала веома ефикасном. Дечак је устао из кревета, за који је био везан због апарата који су га одржавали у животу.
– Било му је много боље, иако су нам пре тога рекли да би сваког тренутка могли да му стану срце или плућа. Свака нова доза уља од канабиса подразумевала је пут у иностранство, јер је код нас није легално, а та путовања представљају велики трошак. Стално нам је глава у торби, јер то не бисмо смели ни да уносимо у Србију, али то је једина шанса за Страхињу – говорио је отац Стеван Матовић.
Када је приметио да му је боље, мали Страхиња је сам почео да учи шта сме, а шта не сме да једе И шта значи здрава И правилна исхрана сваком човеку. Говорио је “јесте да је мало горко, али ако је то за твоје добро онда мораш даг а пијеш”
– Оно што је на првом месту: никад не купујте ужину у школи! – тим је речима несебично делио своје знање мали Страхиња. Желео је своја сазнања да подели са свима нама чак и док се мукотрпно борио за свој мали живот.
Његова је борба била лавовска. Нажалост није успео да из ње изађе као победник, али је његово мало несебично срце помагало другима и здравима и болеснима, својим саветима. Свака његова реч велика је колико и његово срце које је нажалост престало да куца.
Верица Драгић Блиц
