Употреба ћирилице први пут је забрањена законом 25. априла 1941. на подручју целе тадашње Независне државе Хрватске, а други пут у понедељак измењеним Статутом Града Вуковара одлучено је да се ћирилица протера са натписа на јавним институцијама у том граду.
Према писању портала Индеx.хр, који је објавио и факсиммил закона о забрани ћирилице, одлука из 41. донета је само две седмице након успостављања НДХ на челу са Антом Павелићем.
Законска одредба о забрани ћирилице ступила је на снагу даном проглашења у тадашњим „Народним Новинама“, а потписао ју је Павелић.
– Забрањена је свака употреба ћирилице на целом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цело пословање свих државних и самоуправних тела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге и дописивање и на све јавне натписе – стајало је у наредби за припаднике Министарства унутарњих послова.
Ову одредбу је, прено је портал Индеx.хр, потписао тадашњи министар унутрашњих послова Андрија Артуковић.
Свако ко би прекршио одредбу чекала га је новчана казна и месец дана затвора.
– Према томе наредјујем: да се на целом подручју Независне Државе Хрватске одмах обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма какових књига ћирилицом је забрањено. Сви јавни натписи писани ћирилицом имају се неодложно, а најкасније у року три дана скинути – писао је Артуковић полицајцима.
Заједно са забраном ћирилице донесене су и Законске одредбе о расној припадности те одредба о заштити народне и аријевске културе Хрватског народа као и она о заштити аријевске крви и части хрватског народа.
Ови закони представљали су основне законе НДХ.
(tanjug/blic)
