Српска православна црква данас празнује дан Успења пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. То је један од 12 највећих хришћанских празника, посвећен дану када се Богородица „преселила на небо” и за њега је везан велики број народних обичаја и веровања.
Данас се у православним црквама које користе стари календар обележава празник Велика Госпојина. Званични назив празника је Успење Пресвете Богородице.
Како Великој Госпојини претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују.
У Србији се верује да је Богородица заштитница свих живих бића, али посебно породиља и мајки. Зато на данашњи дан даме не би требало ништа да раде већ да дан посвете поштовању Богородице.
За празник Успења Пресвете Богородице није добро ишта радити рукама, или започињати нов посао.
До данашњег дана треба заврштити све летње послове у пољу, а тек од Мале Госпојине треба почети са новим, јесењим радовима.
Икона Пресвете Богородице треба да се налази у кући свој хришћана. У неким крајевима Србије још се и данас верује да боја састругана са ове иконе, ако се попије помешана са водом на данашњи дан, може да излечи многе женске болести.
Такође, верује се да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому.
Шта је било са Богородицом након Исусовог васкрснућа?
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је наџивела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Велика Госпојина успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Београд, град посвећен Богородици
Срби веома поштују Богородицу. Легенда каже да је деспот Стефан Лазаревић, обнављајући Београд у 15 веку, написао: „Дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео. Саздах њега и посветих га Пресветој Богородици.“
Због овога, бројне цркве и манастиру у Србији посвећени су Богородици, а широм земље многе породице славе данашњи празник као своју крсну славу. Одржавају се вашари и народни сабори, а један од оних с најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици.
