Aутор текста: Зорица Атић, историчар уметности
Вођена знатижељом, након новинског чланка који је тенденциозно донео вест о заборављеној гробници још заборављенијих хришћанских мученика Ермила и Стратоника, обишла сам гробницу у Брестовику.
Њено постојање међу житељима Брестовика није никаква тајна: напротив, у продавници у центру Брестовика сваки путник намерник ће добити јасна упутства како да дође до ње. Нити је гробница далеко, нити је обрасла жбуњем и трњем и недоступна очима. Наравно, постојање јасног путоказа би помогло налажењу тог занимљивог места.
По речима љубазних домаћина и власника плаца на коме се гробница налази, често их посећују туристи. Кажу да њима то не смета, сваког пропусте кроз своје двориште и усмере ка степеницама које је 60-тих урадио Завод као прилаз гробници.
Она се налази 100м од улице и заклоњена је од директног погледа кућом. Нађена је сасвим случајно када су власници, тј. њихови преци, садили шљивик у својој башти. Сама гробница делује импресивно, очигледна је веома солидна градња, иако је и невелика и данас празна.
На своду главне просторије се и даље налазе фреске, док су на зидовима избледеле и нечитке. По речима домаћина, у храму су пронађена и однета два саркофага и статуе лавова, а обновњен је део свода који се урушио, и део фрески је рестауриран. Њима је речено да је један саркофаг женски, један мушки, тј. да је у једном сахрањена женска особа, те да се сматра да је то била или породична гробница некога великаша или војсковође.
Тако они памте, а њихове речи потврђује и публикација Завода за заштиту споменика културе града Београда (даље у прилогу наведен текст). Све у свему, на основу биљне орнаментике и природе скулптура и саркофага, археолози нису сматрали да опрема храма наводи да је у питању хришћанска гробница, већ да представља не мање значајан прелазни тип из касноримске у ранохришћанску, те да се у њој не налазе хришћански свеци. Нека нова истраживања и ископавања би помогла да се разреши то питање, јер становници помињу и постојање још неких гробница на том локалитету.
Локалитет Брестовика одговара ономе у предавању др Поповића чије речи наводе Новости:
„… Да се у Брестовику крије гробница великомученика Ермила и Стратоника јавност је сазнала од историчара и теолога др Радомира Поповића.
– Свети Ермил и Стратоник у Дунав су бачени испод Београдске тврђаве, а тела су им испливала 18 стадија низводно, код данашњег Брестовика – каже др Поповић.
– Писци житија и на грчком и на латинском наводе да су их локални хришћани сахранили на брегу у озиданој гробници, што такође одговара локалитету у Брестовику.“
Текст публикације Завода за заштиту споменика културе града Београда, аутор Зоран Симић: „Брестовик, место у општини Гроцка, већини људи је познато по грожђу и другом воћу којима овај крај обилује. Тек понеки намерник чуо је за римску гробницу која представља један од најдрагоценијих споменика из античког периода, не само на територији Београда него и у Србији. Касноримска гробница налази се непосредно поред сеоског гробља. Откривена је случајно 1895. године, када је тадашњи власник имања Вукашин Милосављевић из Брестовика, док је садио шљиве у свом шљивику, наишао на свод и зидове гробнице.
Исте године, током септембра, Михајло Валтровић, кустос Народног музеја из Београда, извршио је стручна археолошка ископавања и гробницу у целини открио. Грађевина је једним делом укопана у падину брега. Састоји се из издуженог прилаза, трема, средишњег простора са две бочне конхе и просторије за сахрањивање у којој се налазе три зидана саркофага. Гробница је зидана од притесаног камена, облутака и опеке које везује кречни малтер. Простор за сахрањивање је правоугаоне основе, засведен полуобличастим сводом од опека. Цела унутрашњост гробнице, односно просторије за сахрањивање и средишњи део, била је прекривена фрескама.
Данас се фреске могу видети само у унутрашњости просторије за сахрањивање. Осликане површине изведене су у разним геометријским мотивима комбинованим с представама биљака и животиња у окер, цинобер, плавој, зеленој, мркој и црвеној боји. Оријентација гробнице била је исток–запад. У гробницу се улазило са источне стране, дужим прилазом озиданим према косини терена. Трем, одвојен са четири стуба од прилаза, био је поплочан шестостраним опекама и из њега се, кроз врата, степеницама силазило у средишњи простор, такође поплочан шестостраним опекама. Овај простор, поред фресака на зидовима, украшавале су и статуе од мермера и две фигуре лежећих лавова. Та просторија служила је вероватно за приношење жртви покојницима. У последњој просторији, одвојеној од претходне вратима и са два мала прозора, у саркофазима су били сахрањени покојници.
Гробница је вероватно припадала некој богатој породици која је имала имање негде у близини. Од изузетног је значаја чињеница да нису сви делови грађевине подигнути истовремено. На правоугаони простор а сахрањивање касније је дограђен средишњи део са конхама, трем и приступни простор. До овог закључка се дошло после ревизионих археолошких ископавања изведених 1955. године. Ниједан од елемената за које је ископавањима из 1895. године и 1955. године утврђено да су део њеног првобитног уређења не уноси сумњу да је реч о хришћанској сепулкралној грађевини.
Диспозиција плана грађевине и делови статуа које су биле пронађене током првих ископавања упућују на везу гробнице с паганским хероонима и светилиштима царског култа. По својим саставним елементима и њиховом међусобном односу, гробница у Брестовику представља карику у ланцу развоја између античких и ранохришћанских култних грађевина. Настала је највероватније у другој половини 4. века или почетком 5. века наше ере. Прва конзервација и заштита гробнице од пропадања изведене су 1905. године, а шездесет година касније, у ствари 1964. године, доведена је у стање у којем се налази и данас, те је доступна и јавности.
По свом општем изгледу, гробница у Брестовику има веома блиске паралеле с неким споменицима из 5. и с почетка 6. века наше ере, како у Србији тако и на ширем простору Балкана и Блиског истока и представља тип из којег ће се касније развити сложене хришћанске грађевине везане за надгробни култ.“
Према мишљењу стручног тима из Завода за заштиту споменика културе града Београда као и чувеног Михајла Валтровића, утемељивача српске археологије и оснивача Српског археолошког друштва 1883. године, гробница у Брестовику представља један од најдрагоценијих споменика из античког периода, не само на територији Београда него и у Србији.
