Паштете, саламе и хреновке производе се од животињске коже, њушки, репова, ушију, жлијезда, изнутрица, папака…
Приче о томе старе су вјероватно колико и месна индустрија. Међутим, када се новинарски покуша истражити и утврдити ради ли се о миту или стварности, услиједи вишедневно телефонирање, слање упита и факсова инспекцијама, лабораторијима, агенцијама, стручњацима из ове области, произвођачима… Одговори су мање-више административни, с мноштвом позивања на кантоналне, федералне, државне законе, прописе, регулативу…
Постоји норма
Ипак, можда најједноставнији закључак и поенту приче описује изјава сручњака Мухамеда Смајловића, шефа Центра за контролу намирница при Ветеринарском факултету у Сарајеву. Он је, наиме, излазећи из оквира класичне изјаве за медије, нашој новинарки поручио да свом дјетету не даје паштете, саламе и хреновке!!!
Истакао је да за сваки месни производ постоји норма које се произвођачи морају придржавати.
– Током контрола које ми обављамо обично нађемо вишка воде, масти… Међутим, важно је знати да су и дозвољени адитиви канцерогени и зато те производе треба избјегавати – додао је Смајловић.
С обзиром на то да је научник и да само вјерује у чињенице, Смајловић је нагласио и то да, уколико би се сви придржавали свога посла – од произвођача до инспекција – не би се смјели дешавати пропусти. О како важној теми је ријеч, говори и његов став да би у едукативни програм још од вртића требало увести предмет о култури исхране.
Како су нам објаснили у сарајевској Кантоналној управи за инспекцијске послове, под „месом стоке за клање“, које служи у производњи месних производа, подразумијева се скелетна мускулатура с ураслим масним и везивним ткивом, костима и хрскавицама, крвним и лимфним жилама, лимфним жлијездама и живцима говеда, свиња, оваца, коза и копитара.
– У производњи производа од меса стоке за клање могу се употребљавати изнутрице, кожице, емулзије, остаци везивног ткива и остаци масног ткива. У производњи производа од меса у месним индустријама, углавном се користи месо треће и четврте категорије, уз додавање шкроба, брашна, млијека, млијека у праху, желатине, јаја, риже, хељде, као и адитива, односно соли за саламурење, шећера… – казала је Вилдана Босно, портпарол ове институције.
Говеђе главе
На молбу за конкретно појашњење шта је месо треће и четврте категорије, рекла нам је да трећу категорију представљају масни обресци с највише 35 посто масног ткива, месо глава и бочњака, с тим што се месом говеђих глава сматра месо искоштених жвакаћих мишића, а месом свињских глава сви мекани јестиви дијелови глава.
У четврту категорију меса убрајају се масни обресци који садрже од 35 до 50 посто масног ткива, крваво месо, остаци осрчја (овојница у којој је смјештено срце) и медијастинума (кожица која дијели грудни кош на половине) те месо говеђих глава, ако се употребљава цијела искоштена говеђа глава.
– Ветеринарска инспекција КС контролира производњу у месним индустријама на подручју КС. Квалитет производа је скоро немогуће утврдити, јер не постоји лабораторијска метода која би могла установити којој категорији припада месо стављено у месни производ, тако да се углавном испитује микробиолошка исправност ових производа – казала нам је Босно.
У Управи за инспекцијске послове ФБиХ (ФУЗИП) кажу да о употреби „отпада“ за производњу паштета, салама и сличних производа немају сазнања. На молбу да објасне шта се крије под појмом „механичко окоштено месо“, које се најчешће налази на декларацијама, у ФУЗИП-у кажу да тај појам није детерминиран у постојећим прописима.
– У фази је израда таквог прописа од Агенције за сигурност хране у складу с прописима ЕУ – истакао је Анис Ајдиновић, шеф кабинета директора ФУЗИП-а.
Према његовим ријечима, битан момент је квалитетно упознавање потрошача са садржајем производа путем декларације.
– У том сегменту федерална ветеринарска инспекција је ригорозна, како је то законодавац и предвидио високим новчаним казнама. Законом о ветеринарству у БиХ минимална казна за правна лица, што и јесте већина произвођача, износи 4.350 плус 1.740 КМ и Законом о заштити потрошача 2.500 плус 500 КМ. Наше досадашње казне односе се на наведено у више од 30 посто случајева – објаснио је Ајдиновић.
Он каже да су објекти, тачније клаонице, под сталним надзором кантоналне ветеринарске инспекције ако су регистриране као извозне, док у случају да су регистриране само за тржиште БиХ, надзор врше овлаштени ветеринари.
Рамадановић: Месо треба припремати кући
Прим. др. Неримана Рамадановић, специјалиста породичне медицине, субспецијалиста нутрициониста у Дому здравља КС, савјетује да се фабрички прерађена храна не треба конзумирати често.
– Унос треба свести на најмању могућу мјеру. Треба настојати конзумирати непрерађене намирнице – свјеже месо – колико год је то могуће да буде припремљено код куће. Производи који у себи садрже разне адитиве, боје… нису препоручљиви за свакодневну употребу. Понекад се могу узети, али то апсолутно треба ограничити – поручила је Рамадановић.
Децу нам трују смећем!
И Драгутин Бошковић, предсједник Удружња за заштиту интереса потрошача РС, сматра да мора бити појачана контрола квалитета јер, како каже, често једемо „обично смеће“.
– Све што се прича о неквалитету месних прерађевина је истина. Дјецу нам трују смећем као што су кобасице, виршле, паштете… Некоме није у интересу да се утврди шта се све ставља у такве производе. Имамо квалитетне лабораторије, које то могу установити, али то неко не жели – прокоментирао је Бошковић.
‘Перутнина’: Пилеће канџе извозимо у Кину!
Од три највеће месне индустрије у нашој земљи, одговор на наш упит добили смо само од групације „Перутнина Птуј“, односно Романа Гласера, директора ове комапније, у којој тврде да за своје производе користе искључиво контролиране и у „Перутнини Птуј“ припремљене саставе за све своје финалне производе.
– За разлику од великог броја конкурентних месних прерађевина, наше су, гледајући на сегмент потрошача, произведене од првокласног меса и тиме никако нису у складу с урбаним митом, који спомињете – казао је Гласер, додајући да се окоштено месо у производњи не користи.
Из „Перутнине“ наглашавају да секундарне сировине прерађују у брашно, које тиме постаје сировина за производњу твз. пет фоод (хране за кућне љубимце).
– Имамо успостављен и посебан систем у оквиру којег извозимо пилеће канџе у Кину, јер су тамо прави кулинарски специјалитет – истичу из „Перутнине“.
Правилник тек у припреми
Како сазнајемо у Агенцији за сигурност хране БиХ, правилник о уситњеном месу, полупроизводима и производима од меса тек је у припреми. Тим ће документом бити прописани захтјеви који ће морати бити испуњени у производњи и промету производа од меса животиња за клање и дивљачи.
– Месо које се употребљава за производњу машински сепарисаног меса, по доношењу наведеног правилника, морат ће испуњавати веома комплексне захтјеве у погледу садржаја протеина, калција, величине честица костију те поријекла и старости сировина – казао нам је доц. др. Сејад Мачкић, директор Агенције.
Иако многи не обрате превише пажње на то што пише на наљепницама хране које купују, артикли у продавницама нису уопште наивини као што дјелују.
Ово су намирнице које би требало да избјегавате, а ево и објашњења:
Паштете
Паштете спадају у групу производа најлошијег квалитета. За паштете се углавном користи месо најгоре категорије, јер је најјефтиније. Око 50 одсто паштете чини све оно што није месо: вода, масноће, кожице, изнутрице, изолати, скроб, со, зачини…
У њих иде велика количина соли, која се не осјећа толико у укусу, пошто се додаје декстроза која маскира укус сланоће. У посебну категорију спадају такозване вегетеријанске паштете од соје, гљива, парадајз… Оне су пуне биљних уља и проценат масноће је често већи него код обичних.
Маргарин
Маргарин је хидрогенизовано биљно уље, најчешће сунцокретово или кукурузно. Процес хидрогенизације подразумијева претварање масти из течних у чврсте, а у маргарин се по закону морају додати витамини А, Д и Е како би састав био што сличнији маслацу.
У процесу производње маргарина настају транс масти, за које је доказано да утичу на повећање лошег холестерола ЛДЛ и смањење доброг ХДЛ. Конзумирање маргарина је због тога повезано са већим ризиком оболевања од кардиоваскуларних болести.
Мајонез
Око 75 одсто мајонеза чини сунцокретово уље. 100 грама мајонеза има више калорија него 100 грама сланине, с тиме што ћете у сланини пронаћи нешто протеина и значајне количине витамина.
Лигхт мајонези имају мање масти, али и даље немају никаквих нутритивних вриједности. Мајонез с маслиновим уљем има до 15 одсто маслиновог уља, а остатак је сунцокретово или кукурузно уље.
Топљени сир
У топљеном сиру има око 50 одсто сира, а остало су вода, протеини, масноће, разни додаци и со, које у топљеним сиру има отприлике два пута више него у обичном сиру.
Процесом топљења се убијају све пробиотске и друге бактерије које имају позитивно дјеловање на наш пробавни тракт. Укратко, топљени сир је далеко калоричнији од обичног.
Замене за чоколаду
Чоколада је сјајна намирница, јер садржи какао који садржи антиоксидансе. Они успоравају старење ћелија и фитонутријенте који могу повећати доток крви у мозак, штите крвне судове, поправљају расположење и концентрацију. Законом је регулисано да производи који немају довољно какаа, не могу да буду декларисани као чоколада већ као какао табла, шећерна табла, замена за чоколаду и слично.
У њима има више шећера, а умјесто какао бутера се углавном користе хидрогенизиране биљне масти или палмино уље. Иако права чоколада има око 50 одсто шећера, због високог удјела масти не изазива брзу инсулинску реакцију у организму. Унос шећера треба ограничити и препорука је да конзумирате чоколаду са високим удјелом какаа.
Енергетски напици
Садрже стимулансе као што су кофеин, таурин и преко 10 одсто шећера, осим ако нису у дијеталним верзијама. У овим производима има знатно више кофеина него у кафи. Стимуланси повећавају крвни притисак, убрзавају рад срца, утичу на квалитет сна и дехидрирају организам.
Комбинација са алкохолом је опасна, јер енергетска пића дјелују као стимуланс, а алкохол као депресант. Стимулативни ефекат енергетских пића онемогућава процјену колико сте алкохола заиста попили и како то утиче на вас.
Производи од соје
Соја садржи доста антинутријената као што је фитинска киселина, која онемогућава ефикасно усвајање минерала попут гвожђа, цинка и магнезијума. Иако соја има доста протеина, такође садржи и инхибитор метаболизма протеина. Ако нису добро обрађени, сојине протеине наш организам не успијева у потпуности да искористити.
Производе од соје посебно би требало да избјегавају мушкарци, јер постоје индиције да фитохормони из соје могу смањити производњу тестостерона и повећати производњу неких других хормона карактеристичних за жене.
Извор: Нет.хр
