Ljajić je, obrazlažući u utorak u Skupštini Srbije Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, rekao da je do sada, zbog komplikovane procedure, svega 360.000 građana koristilo usluge elektronskog potpis, što je svega pet odsto stanovništva.
„Sada uvodimo revolucionarnu uslugu od poverenja – kvalifikovani elektronski potpis“, kaže Lajljić i navodi da će on biti ekvivalent svojeručnom potpisu, a najavljuje i uvođenje elektronskog pečata za pravna lica i formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije.
Predviđeno je i priznavanje punovažnosti elektronskog dokumenta i njegovo izjednačavanje sa papirnim dokumentom što će, kaže, smanjiti upotrebu dokumenata u papirnoj formi.
Za pravno lice predviđeno je postojanje elektronskog pečata koji će biti ekvivalent elektronskom potpisu za pravno lice.
„Ako je elektronski potpis zamena za svojeručni potpis, onda je elektronski pečat zamena za pečat i svojeručni potpis ovlašćenog lica zajedno, odnosno ima punopravnu snagu“, kaže Ljajić.
To će, ističe, rešiti mnoge problem koji su se pojavljivali u praksi jer su vlasnici firmi svoj potpis davali zaposlenima što je, navodi, ne samo protivzakonito, već otvara prostor za zloupotrebe.
To rešenje je bitno, navodi Ljajić, i zbog povezivanja različitih informacionih sistema i institucija koje mogu da razmenjuju pečatirana elektronska dokumenta.
Slanje takvih dokumenata, kako je rekao ministar, biće sa većim stepenom pouzdanosti jer, objašnjava, elektronska dostava omogućava da se vidi tačno vreme slanja i prijema svakog dokumenta što je bitno za sudske i upravne postupke.
„Usluga kvalifikovane elektronske dostave je zamena za uslugu preporučene pošiljke, omogućava pouzdanost i sigurnost da će doći na adresu na koju je dokument i poslat“, rekao je Ljajić.
Predviđeno je, kaže, i formiranje elektronskog magacina za čuvanje dokumentacije, a elektronsko čuvanje dokumenata je, dodaje, važno zbog privrede.
Naveo je da su se za čuvanje dokumentacije na mnogim skladištima za čuvanje papirne dokumenticije trošili milioni.
„Troškovi čuvanja jedne kutije su 50 centi, radi se o milionima koji su do sada plaćani“, dodaje ministar.
On, međutim, navodi, da će veliki problem u primeni tog rešenja biti zbog postojanja obaveze čuvanja dokumenata u papirnom obliku. Uvereva da će kvalifikovani elektronski potpis omogućiti potpuno sigurnost, bezbednost i visok stepen pouzdanosti, jer su, navodi, zakonskim predlogom utvrđeni različiti postupci idetifikacije.
„U zavisnosti od stepena rizika od zlouptreba i moguće štete, imamo tri nivoa identifikacije – osnovni, srednji i visoki“, navodi Ljajić.
Predloženi zakon treba da omogući dalju modernizaciju javne uprave, a građanima da obezbedi lakši pristup uslugama javne vlasti, kao i da omogući prelazak na elektronsko poslovanje, da otkloni sve prepreke za brže efikasnije i jeftinije poslovanje, što je, ističe, korisno za građane, privredu i javnu uprave.
Zakon je, kaže, samo prvi korak, a daleko veći posao biće njegova primena, i najavljuje da će prihvatiti amandmane na predloženi zakon koji će poboljšati tekst zakona.
