Уочи међународне конференције о демографским пројекцијама коју су у Београду организовали Економска комисија УН за Европу и Еуростат, Ковачевић је новинарима рекао да су претеране процене ОЕЦД, према којима је у протеклих десетак година Србију напустило између 250.000 и 300.000 грађана.
Ковачевић је истакао да су то његове личне процене као стручњака, а не процене институције на чијем је челу.
Навео је да званично не постоје прецизне процене, али да Еуростат ради велико истраживање и да ће по његовом завршетку подаци бити објављени.
Ипак, он је указао на лоше демографске пројекција према којима ће Србија до 2060. имати између 4.000.000 и 5. 880.000 становника.
Као проблем издваја старње становништва, па ће према пројекцијама до 2060. скоро сваки трећи становник у Србији бити старији од 60 године и та популације ће чинити 31,5 одсто становништва.
Ковачевић је навео да ће порасти и удео старијих од 80 година, па ће се са садашњих 4,5 одсто повећати на 11,2 одсто.
То су пројекције након последњег пописа који је обављен 2011. године, а наредни се очекује 2021.
Министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић изнела је нешто оптимистичније податке, према којима је Србија једина земља у региону која бележи пораст броја живоређене деце.
„У односу на све земље чланице бивше Југославије и још четири земеље из окружења, Мађарска, Албанија Румунија и Бугарска, имамо пораст броја живорођене деце“, навела је Ђукић Дејановић.
Она је истакла да је важно да се тренд настави.
Како би се унапредила популациона слика, према речима министарке, потребно је да свака жена у фертилном периоду има више од двоје деце (2,1).
„Код нас је тај проценат мањи, испод 1,5 и наш први задатак је да дођемо до 1,85“, навеле је министарка.
Директорка Центра за демографска истраживања при Институту друштвених наука Мирјана Рашевић рекла је да је за унапређење демографске слике у Србији потребно истовремено спровођење пронаталитетне и проимиграционе популационе политике.
То се, према њеним речима, постиже економским развојем, улагањем у образовање као и у еколошке програме.
Рашевић је као приорите у пронаталитетној политици истакла смањење не само економске, него и социјалне и психолошке цене родитељства.
„То ће се постићи подршком социјалним облицима заједништва између мушкарца и жене, кроз усклађивање рада и родитељства и родитељства и образовања, као и кроз промоцију савременог концепта планирања породице“, казала је Мирјана Рашевић.
Када је реч о проимиграционој политици она је указала да је потребно одредити број и циљну групу, образовање, узраст и породични статус становништва које је прихватљиво за досељење у Србији.
Рашевић је истакла да је потребна примена интеграционих мера и за повратнике и за досељенике у Србију.
