Meša Selimović je rekao da su ulizice za njega najgori ljudi na svetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju vlast, oni i jesu vlast, oni seju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi verni svakoj državi, kao kurve neverni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih ne bude, završava citat Selimović, nema sreće na svetu jer će uništiti sve što je ljudska istinska vrednost.
Sledeća prepiska koju ćete videti je samo jedna od mnogobrojnih vocap grupa gročanskog tabora naprednjaka. Nekadašnji botovski komentari na mrežama preselili su se, izgleda, na te grupe. Nekada hvalisanje za širu masu, prešlo se na mnogo manje, funkcionersku. Interesantno je da u ovim gročanskim grupama nema hvalisanja predsednika Aleksandra Vučića, već isključivo Andrije Čupkovića, na šta je u ranije objavljenoj prepisci ukazivao bivši narodni poslanik Miloš Terzić. Pored šlihtanja i iskazivanja slogana koji kao su napisani za JP „Parking servis“ (Čupković direktor, prim.aut), u ovoj prepisci, članica koja je nedavno tražila drugi posao jer joj je mala plata od 50 000 dinara, sada brine za svoju prijateljicu i plače dok piše poruke. Nejasno joj, valjda, kako u zemlji ekonomskog tigra, postoji sirotinja koja je pritom „drugarica članica“.
Prema jednoj od definicija, učesnici ove „diskusije“ mogli bi da se opišu kao najveći obećavači svega i svačega i uglavnom su to male stvari za koje uopšte i ne trebaju obećanja. Te male stvari psihološki izuzetno dobro naplaćuju i to uglavnom sirotinji i unesrećenima i to veoma bučno da svi čuju da je lično on najzaslužniji za pomoć. Običnom unesrećenom čoveku presedne što je i pomislio da pita za pomoć.
Željko Matorčević
Naslovna fotografija: tamo i ovde
