Перо

Имам двадесет и кусур година. Метар и шездесет. Четрдесет и шест кила. Дете од 3,5

Било је хладно. Зубато сунце још није имало снаге да се избори са дугом зимом,

Смењују се царства, газдинства и племства – само се цигански точак окреће без застоја; циганска

Никада нисам ишао на свету планину у потрагу за изгубљеном душом која би требало да

Коцкаста просторија окрњених ивица коју може да препозна без икаквог присећања, чак и без гадјења.

Или драма уз јутарњи еспресо Улица којом скоро нико не пролази. Са леве стране две

„Књиге подједнако служе добру колико и злу.“

Некада су витезови у бој кретали са крилатицом на уснама: Ко је с нама? –

(Поводом четрдесетoгодишњице песме Боемска рапсодија групе Квин) У четири часа после поноћи, сијалица у Ненадовом

“…попе се (Исус) на гору…и учаше…говорећи: Блажени…“ (Мт, 5) Колико смо само пута чули реч