Pero

Imam dvadeset i kusur godina. Metar i šezdeset. Četrdeset i šest kila. Dete od 3,5

Bilo je hladno. Zubato sunce još nije imalo snage da se izbori sa dugom zimom,

Smenjuju se carstva, gazdinstva i plemstva – samo se ciganski točak okreće bez zastoja; ciganska

Nikada nisam išao na svetu planinu u potragu za izgubljenom dušom koja bi trebalo da

Kockasta prostorija okrnjenih ivica koju može da prepozna bez ikakvog prisećanja, čak i bez gadjenja.

Ili drama uz jutarnji espreso Ulica kojom skoro niko ne prolazi. Sa leve strane dve

„Knjige podjednako služe dobru koliko i zlu.“

Nekada su vitezovi u boj kretali sa krilaticom na usnama: Ko je s nama? –

(Povodom četrdesetogodišnjice pesme Boemska rapsodija grupe Kvin) U četiri časa posle ponoći, sijalica u Nenadovom

“…pope se (Isus) na goru…i učaše…govoreći: Blaženi…“ (Mt, 5) Koliko smo samo puta čuli reč