Смрт најстарије особе на свету која је имала 118 година поновно је покренула расправу која дели научнике вековима – постоји ли граница до које здрав човек може да живи?
Након што је прошле недеље умрла француска часна сестра Лусил Рандон, старица из Шпаније Марија Бранијас Морера која има 115 година носи титулу најстарије особе на свету, по Гинисовој књизи рекорда.
Француски природњак из 18. века Жорж-Луи Леклер, познат као гроф Де Бусон, сматрао је да би здрав човек могао максимално да доживи стоту.
Од тада су напредак у медицини и бољи услови живота померили ту границу неколико деценија.
Нова прекретница постављена је 1995. када је Францускиња Жан Калмон прославила 120. рођендан.
Она је умрла две године касније са 122 године старости. И даље је званично сматрају најдуговјечнијом особом која је икада живела.
Према подацима Уједињених нација, 2021. је у свету било 593.000 људи старијих од сто година. Деценију раније стогодишњака је било 353.000.
Очекује се да ће се број стогодишњака у наредних десет година више него удвостручити, сматра агенција Статисти.
Гроф Де Буфон такође би се изненадио повећањем броја људи старијих од 110 година. Њихов број расте 80-их година прошлог века.
Природна граница 115?
Дакле, колико човек може да доживи? Научници се не слажу око тога, а неки сматрају да је животни век наше врсте строго биолошки ограничен.
Генетичари су 2016. године у часопису „Натуре“ објавили да није било побољшања у животном веку људи од касних 1990-их.
Анализирајући глобалне демографске податке утврдили су да се максимална животна доб смањила од смрти Калмон, иако у свету живи више старијих.
„Закључили су да људски животни век има природну границу и да је дуговечност ограничена на око 115 година”, рекао је француски демограф Жан-Мари Робин за АФП.
„Али ту хипотезу делом оспоравају многи демографи”, рекао је Робин, стручњак за стогодишњаке при медицинском истраживачком институту ИНСЕРМ.
Године 2018. истраживањем је утврђено да се стопа смртности, иако расте са животном доби, смањује после 85 година живота.
Око доби од 107 година, стопа смртности досеже врхунац од 50 до 60 одсто по години.
„По тој теорији, ако имате 12 људи у доби од 110 година, шесторо ће доживети 111, троје 112 и тако даље”, рекао је Робин.
Игра бројки
Али што је више старијих од 110 година, такозваних суперстогодишњака, већи су изгледи да их неколико доживи рекордну старост.
Ако имате 100 суперстогодишњака „пола ће доживети 111 година, а четвртина 112 година”, рекао је Робин.
Робин и његов тим ће ове године објавити истраживање које ће показати да стопа смртности наставља да расте после доби од 105 година.
Значи ли то да постоји граница дугог живота? Робин не жели да иде тако далеко.
„Медицинска открића ће се наставити, као и увек, и мало-помало здравље најстаријих ће се побољшати”, рекао је.
Други стручњаци такође су опрезни у погледу прогноза.
„За сада не постоји дефинитиван одговор”, рекла је Франс Месл, демографкиња при Француском институту за демографска истраживања (ИНЕД).
„Чак и ако их је више, број људи који доживе јако дубоку старост и даље је прилично мали и ми још не можемо изнети значајну статистичку процену”, рекла је.
И наравно, нека будућа медицинска открића могла би ускоро променити све што знамо о смрти.
Ерик Буланжер, француски лекар који се специјализовао за старије, рекао је да би „генетичка манипулација” могла да омогући да неки људи доживе 140 или чак 150 година.
