Евакуација преосталих животиња, махом коња, са Крчединске аде, планирана за данас, отказана је. Ограда тора, у коју животиње морају бити смештене, пре него их укрцају на скелу, уништена је. Због тога је сточар Миленко Плавшић данас остао на свом имању, бринући о животињама које су успели да спасу.
Милету из Ковиља још само су у стиховима на зиду све животиње на броју. Коњи су и даље заробљени, већина крава спасена, једна се бори за живот.
„За све је човек крив, шта год се деси, човек је крив“, каже сточар Миленко Плавшић.
Тако је и његова прича почела, наизглед, пре неколико дана. А, у ствари, траје много дуже.
„Ја имам 66 година, никад нисмо имали проблеме, док ови нису дошли на Крчединску аду, Марјан Ристичевић и та његова банда“, каже Плавшић.
Од тада, каже Миле, својим говедима на Крчединској ади једва може и да приђе, чак и сада, када су и њему и његовим животињама у помоћ притекли пријатељи и суграђани.
„Пуцано је, прво, испред мене и преко мене. Лончар Илија. Кад је пуцао, рекао је да ће ме убити, и мене, и све Ковиљчане ће поубијати“, прича Плавшић.
Полиција, тврди, никада није адекватно реаговала. Али, додаје, очекује то од ње сада, као што је очекивао и раније. Миле верује у правду. И верује држави.
Н1: Ви носите, ако смем да приметим, капу са знаком Српске напредне странке. Какве су ваше везе са њима?
„Никакве везе, ја и не знам ко ми ју је дао, искрено да вам кажем, нити ја знам шта она значи. Мене су учланили још 2007. године“, каже он.
Више него људима, Миле, каже, верује својим животињама и у њих, у оних најмање десет крава, гладних, жедних, изнемоглих, којима ће наредних дана опоравак бити неопходан. А посебно у оне усамљене, преко Дунава, које чекају евакуацију већ сутра.
„Ја немам деце, али да моји унуци, сестрини ћерка и син, да кажу да им је ујак нешто оставио“, каже Плавшић.
Foto PrintskrinN1
Димитрије Ђурић Н1
