На четвртој седници, одржаној 27. маја 2019. године, жири у саставу: Мирослав Цера Михаиловић, Бранислав Живановић и Јован Зивлак – председник, након разматрања наслова који су били у ужем избору: Марија Шимоковић: Позајмљена светлост, Чигоја, Београд; Радивој Шајтинац: Непозната природа, Завод за културу Војводине, Нови Сад; Драган Јовановић Данилов: Ум подивљале реке, Повеља, Краљево; Саша Нишавић:Заборављени дечак, Прометеј/Тиски цвет, Нови Сад; Тања Ступар Трифуновић: Размножавање домаћих животиња, Нулта стварност, Сарајево и Драган Бошковић: Аве Мариа!, Драган Бошковић, Београд, донео је једногласну одлуку да награду
Ђура Јакшић за 2019. годину
додели
Драгану Јовановићу Данилову
за књигу песама
Ум подивљале реке,
У издању Повеље, Краљево
Драган Јовановић Данилов рођен је 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду, на групи за историју уметности.
Објавио је збирке песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995), Пантокр(е)атор (1997), Глава харфе (с Дивном Вуксановић, 1998), Алкохоли с југа (1999), Концерт за никог (2001), Хомер предграђа (2003), Гнездо над понором (2005), Мемоари песка (2008), Моја тачна привиђења (2010), Кад невине душе одлазе (2011) и Вино с вулкана (2012) и др, као и раомане: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) Отац ледених брда (2009) и „Таласи београдског мора“и књигу аутопоетичких есеја: Срце океана (1999).
Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је више самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској.
Добитник је књижевних награда: „Бранкове награде“, „Змајеве награде“, награде „Васко Попа“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталове награде „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, награде Српске академије наука и уметности из фонда „Бранко Ћопић“, „Просветине“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“ „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, награде „Димитрије Митриновић“, „Лаза Костић“, „Момо Капор“ и „Дисове награде“ за целокупно песничко дело. Добитник је међународних књижевних награда „Про цреатион“ и „Велика базјашка повеља“. Збирке песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки, румунски и македонски језик. Роман Иконостас на крају света објављен је на мађарском језику (Напкúт Публисхинг Хоусе, Будимпешта 2006) у преводу Јаноша Борбеља, а Отац ледених брда на македонском језику 2013.
Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Аутор је монографија о многим савременим српским сликарима. Живи у Пожеги и Београду.
Данилов није од оних песника који одбијају свет са иронијском гримасом, одустајући да трага за његовим скривени тајнама, његовим скривеним смисловима, фасцинацијама, коначно не одбијајући живот, загонетке постојања и оне вредности над којим ће као биће да затрепери у скоро религиозном заносу вере да постоји јединствена скровита стаза смисла у општем метежу људских чинова. Његови широки стихови, не звонки, нити гласни, али са унутрашњом звуковношћу драматског и интензивног разговора са светом, ритмизирани али не и певљиво мелодизовани, са једном врстом танане опорости која нас прикључује за слике дубине животних призора и облика, песничког мишљења, разазнавања и рашивања појавног, да иза његових плаштева наслутимо једну другачију морфологију – у одсевима који се испољавају као тренуци испуњења мистеријом постојања. Данилов се дистанцира од помодне декларативне бриге савременог песништва у вртоглавицма самопроблематизовања, одлучујући се да поезија може више од изгнанства и самоизгнаства.
Данилов данас представља један од најснажнијих и најутентичнијих гласова савремене српске поезије.
Свечано уручење „награде ће се одржати 2. јуна 2019. године у Српској Црњи у оквиру манифестације Липарске вечери.
Жири награде Ђура Јакшић у саставу:
Мирослав Цера Михаиловић,
Бранислав Живановић,
Јован Зивлак, председник
