Крајем маја Јужне вести су објавиле сведочење 79-годишње Милице Станисављевић из Ниша која је документовала да јој је супруг у јеку епидемије преминуо, али не од вируса корона, већ зато што, како каже, није био лечен.
Питала је тада ко је одговоран за то што Ниш неколико месеци није имао болницу за многе пацијенте који нису имали корону, али тај одговор ни она ни новинари до данас нису добили, наводи портал.
Пет месеци касније стигао је Извештај Комисије за ванредну унутрашњу контролу стручног рада лекара који су учествовали у лечењу њеног супруга, а који потписује републичка инспекторка Министарства здравља др Душица Илић.
У одговору који је добила практично су потврђена њена сведочења – пише да је њен супруг Божидар примљен на болничко лечење у Војну болницу, на основу упута лекара Дома здравља и предлога уролога из Клиничког центра Ниш.
Појашњавају да је лекар отпочео лечење адекватном конзервативном терапијом, а наводе и да је планирао инвазивну хируршку дијагностичку процедуру.
У консултацији са начелником Сектора хируршких грана, делом због актуелне епидемиолошке ситуације (Војна болница Ниш је у том периоду радила као „нон ковид“ болница за теритогију града Ниша).
На Одељењу хирургије нису планиране хируршке интервенције већ се у сарадњи са лекарима Клиничког центра Ниш спроводило постоперативно лечење пацијента-цивилних осигураника, али пре свега због тежине клиничке слике, пацијент је отпуштен из Војне болнице Ниш са предлогом да се лечење настави у установи терцијалног нивоа здравствене заштите (а то је КЦ Ниш) – пише у одговору који је добила.
Такође, у одговору који је Станисављевићева добила наводи се да је закључак комисије да је њен супруг три дана (од 24. до 27. априла) стационарно лечен на Одсеку урологије на хируршком одељењу нишке Војне болнице, као и да је то учињено „веома стручно, конзервативном терапијом која је била адекватна тежини обољења“.
Ипак, закључују да је након тога отпуштен из Војне болнице, тада једине за пацијенте који нису имали корону, а потом упућен у Клинички центар Ниш, али даље не прецизирају зашто тамо није примљен на даље лечење.
Дана 27.10. 2020.године пацијент је отпуштен из Војне болнице Ниш са предлогом да се лечење настави у установи терцијалног нивоа здравствене заштите – Клинички центар Ниш. Здравствена инспекција нема даљих надлежности обзиром да се ради о стручном надзору, а инспекција врши управни надзор – пише у одговору.
О одговору инспекције: Пређи бриго на другога
Да ли је Ниш у јеку епидемије короне имао болницу за грађане који нису били заражени корона вирусом – било је и још увек је питање које поставља 79-годишња Нишлијка. Понавља да је њено искуство да није било места за лечење других болесника, јер је њен, до марта здрав супруг, преминуо након што му је прекинуто лечење и није збринут ни у једној болници у Нишу.
Подсећа да су након отпуштања из Војне болнице отишли у Ургентни центар и ту наишли на затворена врата, а након десетак дана њен супруг Божидар је преминуо у 82. години.
Милица напомиње да, иако не зна да ли би уопште преживео и да је био хоспитализован, и даље жели да јавност зна да он није био лечен.
Читајуци отпусну листу из Војне болнице и одговора Здравствене инспекције из Београда, Милица закључује: „Јасно се види да је овде реч о овоме – пређи бриго на другога. Ја сам касно схватила да за мог супруга није било спаса“.
Такође истиче да је доктор, који њеног супруга није примио у Ургентни центар, јер им је наводно то било забрањено, биопсију урадио у приватној болници.
„Такође ми није јасно шта обавезује докторе Хипократова заклетва – да ли да лече болесника или да га избаце из болнице“, упитала је.
Како пишу Јужне вести, ситуација у Нишу опет је као на почетку епидемије и у Клиничком центру могуће су само хитне операције, а Војна болница ће моћи да збрине до 85 ковид негативних пацијената, па Станисављевићева зато подсећа да до свега овога што је доживела у априлу не би дошло да је РФЗО са Војном болницом Ниш имао обновљен уговор о лечењу цивилних пацијената.
„Ко је одговоран за то? Здравствена инспекција се не бави тиме, само прихвата шта је ко рекао. Све је у рукавицама, нико никоме неће да се замери. Ја новчана средства немам, налазе се у приватним клиникама и болницама где је мој супруг лечен. Мени преостаје само да тужим државу, јер није обезбедила ни једну болницу у Нишу за пријем и лечење осталих болесника изузев ковида 19. Да ли су они важнији од осталих, јер остали болесници нису имали никакве шансе за лечење“, изјавила је Станисављевић.
Напомиње да новац не жели, сада тражи адвоката који је спреман да уђе у овај процес, а каже да би сав новац дала управо за лечење – деце оболеле од рака.
