После пресуде Апелационог суда у Београду којом је осуђен на четири године затворске казне, бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића чека и наставак суђења за накнаду штете коју је нанео као налогодавац за паљење куће новинара „Жиг инфа“ Милана Јовановића.
Иако је Апелациони суд Симоновићу смањио затворску казну</а> за годину дана, и осудио на четири године као подстрекивача за паљење имовине новинара портала „Жиг инфо“, Јовановић је задовољан пресудом.
Надам се да ће ова пресуда бахате политичаре одвратити од напада на новинаре како би млађи новинари могли слободније и комотније да обављају посао. Велики допринос оваквој пресуди управо су допринели новинари који су извештавали као и тужилац Предраг Миловановић, адвокатица Ана Матић и удружења новинара“, каже за Инсајдер Милан Јовановић.
Током пет година колико је трајао поступак, новинар је у изјавама био скептичан по питању тога да ће, како је сам наводио, „жив дочекати правду“. Од првог дана када му је запаљена кућа, у ноћи између 11. и 12. децембра 2018. године, тврдио је да је уверен да је Симоновић одговоран. Као актуелни председник Општине Гроцка, Симоновић је истог дана негирао да има било какве везе са паљењем куће новинара у Врчину.
Био сам убеђен да је налогодавац Симоновић јер сам писао о његовим крађама и проневерама на територији Општине Гроцка и о самим сазнањима за те проневере обавештавао сам све надлежне институције укључујући и тадашњег премијера Александра Вучића“, истиче Јовановић
Пресудом је задовољна и адвокатица која је заступала новинара у процесу, Ана Матић.
„Желела бих да ова пресуда, у будућим сличним поступцима врати стање правосуђа на ниво да је суђење по закону правило, а не изузетак. Пресуда је свакако историјска, јер нисмо често били сведоци да се политичар и његови помагачи шаљу на подуже издржавање затворске казне за било које кривично дело, а камоли за кривично дело напада на новинара и његову породицу“, каже Матић за Инсајдер.
Према њеном мишљењу, на овакав исход утицало је много срећних околности за оштећене. Сматра да би поступак, како каже, још био по фиокама тужилаштва да предмет није преузео тужилац Предраг Миловановић.
„Даља срећна околност је ефикасност вођења првостепеног поступка од стране искусног судије Славка Жугића, који је први пут у основном суду омогућио тонско снимање претреса, заказивао их у кратким роковима и имао бистар правнички ум, одвајајући битно од небитног. У поновљеном поступку предмет је водио судија млађе генерације, Лука Пантелић који није дозволио да се исправно утврђене чињенице расплину у мору сувишних доказних предлога. На крају је предмет завршио у већу Апелационог суда са председником судијом Милимиром Лукићем, коме ни много озбиљнији извршиоци кривичних дела нису могли да утичу на доношење законитих одлука“, јасна је адвокатица.
Напомиње да одбрана има могућност подношења ванредног правног лека – захтева за заштиту законитости Врховном суду, али не очекује никаква изненађења.
Важност пресуде истиче и тужилац Предраг Миловановић.
„Ова пресуда буди наду да ће се у друштву у коме се створила атмосфера некажњивости вратити етика одговорности и кажњивости. Потпуно сам свестан да је ово тек кап у мору с обзиром на афере које потресају наше друштво. Надам се да ће ова пресуда постати парадигма неким млађим нараштајима у борби за бољу јавно – тужилачку организацију и уопште правну државу јер утисак ми је да су нашим грађанима осим хране потребне и вредности“, наглашава тужилац.
Осим Симоновића, на четири године осуђен је и Александар Маринковић, Владимир Михаиловић на три године а Игор Новаковић на две и по. Апелација је свима смањила казне јер су проценили да се ради о лакшем облику кривичног дела од оног на који су првобитно били осуђени.
О смањењу казне са пет на четири године, тужилац Миловановић каже да је важно да је суд изједначио налогодавца и починиоца а да је пет година максимална казна за дело које се Симоновићу стављало на терет.
Такође, пресуда налаже Симоновићу и осталима да плате и казну у вредности од 100.000 динара сваки. Апелациони суд наводи и да „није утврђено да је услед извршеног дела наступила штета великих размера“.
Драгољуб Симоновић ухапшен је 25. јануара 2019. после ванредне конференције председника Србије Александра Вучића који је рекао да се сумњичи за подстрекивање паљења куће новинара. Симоновић је у притвору провео месец дана.
Паралелно са поступком за паљење куће, Симоновић је подносио тужбе против Јовановића и уредника портала „Жиг инфо“ Жељка Маторчевића због текстова објављених на том сајту. Важно је подсетити да је Маторчевић пре него је Јовановићу запаљена кућа претучен у октобру 2018. а да се до данас не зна ни ко ни због чега је то урадио.
Подсећамо да је првостепеном пресудом утврђена штета на више од четири милиона динара а Јовановићу тек предстоји правна битка против Симоновића и осталих за накнаду материјалне штете.
Симоновић и остали који су проглашени кривима, по садашњем стању ствари, могу у затвор, али имају право на захтев за заштиту законитости који се непосредно подноси Врховном суду.
