У тексту који је пред Вама поштовани читаоци осврнуо бих се на актуелни тренутак, ма колико тешко мени било да пишем и вама да читате, реалност се ипак мора поштовати ма колико сурова она била, као и на неколико последњих изјава напредњачких функционера.
Иако смо сви и гладни и уморни почео би оптимистички. Реалност отприлике овако изгледа. Људи сад је доста или ће те се опаметити и сложити или ће све отићи без трага, како је кренуло, а на правом је путу. А сложити се може само тако што ћеш отићи код Американаца и рећи им да ћеш 10 пута више дати него радикали само да те доведу на власт. А оне будалаштине да народ на изборима себи бира власт у то више ни врапци на граници не верују.
Само реци даћу Косово, Санџак и Војводину. Немаш ни шта пуно дати, јер Косово је већ Америчко. Кад буду све дали онда ће Америка изгубити интерес за изборима и пустити неког 50 година ,као Тито, да влада. Избори се праве само кад имаш шта опљачкати, то је стари амерички рецепт. Са обзиром да већ 15 година колико пратим политичку сцену непогрешиво прогнозирам исхог гласања, због чега ме страначки лидери редовно зову и ангажују, даћу себи за право да то опет учиним, пред предстојеће изборе, тренутни однос снага је следећи: СНС- 55%, ДС- 6%, СРС-5%, СПС-7%, СДС-Тадић- 2,5%, Доста је било- Саша Радуловић- 1,5%, ДСС- 2%, Двери 2%, ЛДП 1%, СВМ 1%,Војводјанска партија 1% и ЛИГА Ненада Чанка 1,5%.
Дакле као што видимо из тренутног расположења опредељених бирача, да је Ајнштајн био у праву кад је говорио, „само су свемир и људска глупост бесконачни али за свемир није сигуран сасвим“. Пред изборе бих подсетио све своје суграђане, становнике АП Војводине да има ствари које мораш радити сам, а најважнија од њих је да мислиш својом главом. На предстојећим покрајинским изборима мораш показати да још има таквих људи. Изборни дан је један у низу дана, борба за Војводину траје дуже од сваког живота јер да смо водили борбу за Војводину од 1918. кад је била најразвијенија земља Европе не би морали од 2015. када је једна од најгорих.
А Ви, драге Лале, само ћутите и седите код куће. До сад смо се мерили са Швабама, Французима и Швеђанима, хранили смо целу Југославију и несврстане приде а данас се меримо са Бангладешом, Сомалијом и Мадагаскаром. Ако је то теби добро…ти само остани код куће на изборни дан. Да ли имамо алтернативу овом и оваквом СНС-у? Покушај мојих истомишљеника и мене, водећих активиста СНС-а, који смо изнели кампању странке, како на интернету тако и на терену да оснујемо фракцију 2012 године је био мотивисан пре свега катастрофалним кадровским решењима, једно од тих решења је свакако и градоначелник Београда – Синиша Мали.
У мору његових бисера би се задржао на последњем, изреченом на конференцији посвећеној објављивању уговора о пројекту „Београд на води“ наиме градоначелник је као типична сподоба, карикатура у људском обличју, стока бесловесна, УРБИ ЕТ ОРБИ пред целим светом да му се смеје обнародовао да је УГОВОР ПОСТАО ПРАВОСНАЖАН. Правноснажна постаје само судска пресуда – када се против ње не могу користити редовни правни лекови, а Уговор ступа на правну снагу, обично даном потписивања, или неким другим даном – по вољи уговорних страна.
Да се вратим незадовољним напредњацима. Данас смо сведоци новог предлога Радомира Николића, сина Председника Србије да се допусти оснивање фракција у оквиру СНС-а. Да ли ће овај четврти покушај фракцијашења у оквиру СНС-а успети, остаје да се види. Први такав покушај ,сада већ далеке 2012. године,сам управо ја покренуо путем интернета а у чему ми се адвокат Владимир Цвијан придружио је пропао и то не зато што нас чланство није подржало већ напротив, зато што је Цвијану плаћено да се дислоцира из Србије у Америку и тако изда велики број људи који је за нама кренуо, не пристајући на још једну превару. Још приликом оснивања СНС-а, на оснивачкој скупштини је усвојен статут странке који је у једном члану предвиђао да постоји фракција у странци. После Скупштине, када су објавили статут на интернету, тај став у том члану је – избрисан. По закону, то нико није смео да уради, јер Статут је изгласан на Оснивачкој скупштини.
Ова чињеница је мене као администратора профила Александар Вучић на facebook-у спречила да заједно са саборцима из изборне кампање и поред огромне подршке коју сам имао, почетком 2012 у странци, оснујем формално фракцију, фракцију која би била у складу са Статутом странке, фракцију која би имала одборнике у 26 општина Србије, што данас нема ни једна опозициона странка. Касније су уследили покушају сада покојног Душана Јакшића а после и Владимира Цвијана да неформално окупе делове незадовољних људи које сам ја на интернету технички предводио, са којима сам прикупљао финансијске малверзације Демократске странке и прослеђивао их Александру Вучићу на редовним недељним састанцима које смо имали у његовом кабинету на Старом Меркатору. Подсећања ради, својевремено, пре четврт века и сам Благоје Аџић, В.Д. Врховни командант славне и непобедиве ЈНА залагао се за увођење вишепартијског система – али у склопу комунистичке партије и шта више, наводио како му стижу анонимна писма, у којима пише све и свашта, а он / сиц . / НЕ ЗНА КО ИХ ПИШЕ ЈЕР ИХ НИКО НЕ ПОТПИСУЈЕ . ..
Дакле, врло је вероватно, готово извесно, да је Цвијанова улога, а чега сам се од старта прибојавао, управо била да извуче незадовољне чланове из странке и тако омогући Александру Вучићу да остане вечан и несмењив. Цвијан је за акцију усмеравања нашег незадовољства у погрешном смеру, богато награђен.
И као што је Цвијана купио Вучић исто се десило и са Војиславом Шешељем. Игром случаја сам био сведок и ове купопродаје, може се чак рећи да сам им донео срећу јер су непосредно након дружења са мном, купљени. Наиме, везано за штампање књиге о сарадњи и непосредним опажањима у Вучићевом кабинету сам почетком 2015. године имао неколико састанака са Војиславом Шешељем у његовом кабинету на Магистарском Тргу у Земуну и сведок сам нагле и несвакидашње промене у односу лидера радикала у односу према Александру Вучићу лично, што је резултирало у априлу месецу, само у року од месец дана од почетног одушевљења мојом књигом Немилосрдни анђео- Вучић и ја до одустајања од штампања књиге из наводно финансијских разлога.
Чак је и Шешеља као херцеговца, а знамо какав је њихов образ, било срамота да ме гледа у очи и лаже већ ми је одустанак од штампања књиге саопштио преко Вјерице Радете, иако је управо он наручио експресно писање књиге и у три наврата ми тражио да напишем још догађаја јер књига мора да садржи минимум 150 страна. Видимо да се данас Шешељ ућуткао као буба због враћања у Хаг као основног разлога.
Ђорђе Вишекруна – Бивши члан Покрајинског штаба СНС за Војводину, координатор Владе Војводине за капитална улагања, најближи сарадник Бојана Пајтића и Александра Вучића
