Ових дана сам била заустављана безброј пута на улици, продавници, звали су и телефоном са питањем, колико кошта реклама, тј колико је Драган Станковић платио?
Када сам видела скриншотове са друштвених мрежа које немам, уместо лепих, професионалних коментара и позитивних реакција, били су махомпљувања по реклами и Г.Драгану Станковићу. И тамо већину исто интересује.
Овде у Србији, а и у иностранству, људи немају своје животе и воле да етикирају, пљују и воде рачуна и рачунице. Пошто не припадам тој групи људи, рекох дај да седнем да напишем реч- две, па да бар кад причају, причају о ономе шта треба.
На питање колико је Г. Драган Станковић платио рекламу, морам да вас разочарам, јер то је цифра која не може да се испише ни са безброј нула (0000000000000000000000000 🙂
Колико вреди када три године немаш кров сигуран над главом, и онда наиђе човек који пита како могу да помогнем? Колико вреди када се обезбеђује храна за велики број душа којима та храна значи, и то можда, као једини оброк, јер су у таквој животној ситуацији? Колико вреди операција детета родитељима који морају да моле за спас свог детета? Колико вреде радна места и породице радника? Ону цифру коју сами себи сада ставите у те паметне главе, онда толико реклама вреди.
Када сам пожелела да урадим нешто необично, да представим квалитет производа пекаре Ас, ми лично волимо хлеб Лазар, па Рустик, Сава, италијански…. јер се сити наједемо. Понекад оде за један оброк, за маму и мене, није ми преостало ништа друго осим да питам друга:
-Хеј хоћеш да снимимо рекламу?
-Када си расположена?
-Хајде сутра 🙂
-Може што да не!
Позвала сам девојку која чини чуда шминком, питала је да ли жели да ме нашминка, одмах је пристала.
Ако ви СВИ КОЈИ СТЕ ПЉУВАЛИ на рекламу и Г. Драгана Станковића, имате такве људе који „на један“ пристају да ураде нешто за друштво бесплатно, онда честитам, а ако немате, онда се запитајте зашто.
Приватан живот било које особе је његова лична ствар. За мене лично тај добротвор, тај донатор који не воли да се прича колико је урадио за друге, за људе, децу, болесне, расељене, сиромашне, за манастире, за велике празнике ( колико знам кад се ломи чесница, сви грабите погачу и бацате на плочник и земљу кад видите да нема златника, Ви Богомдани праведници и негрешници)… Он толико чини и за напуштене животиње. Он трпи тортуру оних особа које немају свој живот, које мисле да су паметније, успешније, најбоље, и остало да не набрајам. Успех се не опрашта, зар не ?
Г. Драган Станковић као привредник, као приватник зна како је кренуо скоро од нуле и створио то што је створио. Није он глуп како мислите да јесте. Кријете се иза профила лажних и правих, пљујете, вређате…. а где сте ви са својим животима и својим успесима?
За мене Г. Драган Станковић је својим добрим делима оставио иза себе траг, онај који није мерљив овде на земљи, а оно што он ради у свом приватном животу је само његова ствар. То што га мрзите и нападате, говори о вама и вашем успеху као особи. Да није тако, онда би било много више нахрањених, спашених, излечених, запослених…. Он је створио и своје име и свој бренд! Он траје годинама.
Због тога има моје поштовање и оних нормалних људи који цене успех.
Светлана Урошевић
