Смрт Мухамеда Алија у 75. години живота расплакала је цео свет. Његова величина никада неће бити превазиђена и нема сумње да данашњи спортски свет не би изгледао како изгледа данас да није било његовог утицаја.
Али је забележио 54 победе на 61 борби у својој каријери, а у сећање на то какав је врсан и непоновљив борац био, присећамо се његових 10 највећих мечева! Овакво срце једном се рађа!
1. Кливленд Вилијамс, Хјустон 1966. година
Није Алију требало много времена да патосира несрећног Вилијамса. Скакутао је по рингу, збуњивао противника и на крају нокаутирао већ у трећој рунди.
2. Џо Фрејзер, Манила 1975. година
Бруталне ударце су размењивали велики ривали, а Али је изјавио да му је ово искуство било најближе смрти. После дуге и исцрпљујуће борбе, Мухамед је славио у 14. рунди, када је Фрејзер извучен из пакла од стране свог тренера.
3. Џорџ Форман, Киншаса 1974. година
„Неред у џугли“ – чувени окршај два прејака борца који је Али у своју корист решио његовом чувеном тактиком… Противник је нокаутиран у осмој рунди.
4. Сони Листон – Мајами 1964. година.
Борба из времена када је и даље био Касијус Клеј. Листон је био велики фаворит и очекивало се да ће Али бити прегажен. Листон је нокаутиран у седмој рунди.
5. Ерни Терел, Њујорк 1967. година
Већ на самом почетку Али је испровоциран јер га је противник називао Касијусом Клејом, иако је променио име. То је била велика грешка јер га је Мухамед немилосрдно тукао и током пребијања понављао реченицу – Како се зовем?
6. Ерни Шеверс, Њујорк 1977. година
Приближавао му се крај каријере и Шеверс је мислио да је куцнуо час да му преотме титули. Али је добио батине у другој рунди, али је остао на ногама и победио судијском одлуком, пре свега због фантастичне борбе у последња три минута.
7. Џо Фрејзер – Њујорк 1971. година
Храбро се борио Али током целог меча. Чудо је како је у 11. рунди остао на ногама после много тешких удараца које је примио. Остајао је на ногама све до самог краја, али је његов велики ривал ипак однео победу судијском одлуком.
8. Џорџ Чувало, Торонто 1966. године
Чврст и наизглед непобедив Чувало је био оптимиста пре борбе, сматрајући да ће титула остати у његовом поседу. Али је мислио другачије, паметно је боксовао и после 14. рунде освојио титулу.
9. Џо Фрејзер, Њујорк 1974. година
Лоша крв владала је између два борца, а пре окршаја у рингу су се сукобили у једној ТВ емисији. Није то утицало на Алија који је победу однео на поене.
10. Леон Спинкс, Њу Орлеанс 1978. година
Иако је седам месеци пре овог меча Спинкс победио ривала и освојио титулу, Али се вратио у много бољој форми и постао првак у својој 36. години, такође на поене.
