Зараде селектора репрезентација Србије углавном су „пословна тајна“, како су на питање Н1 одговорили из неколико спортских савеза. Тај манир да се многе ствари, из ко зна којих разлога, некада потпуно баналних, подведу под „пословну тајну“ је потпуно неоснован, каже за Н1 адвокат Родољуб Шабић. Мирко Поледица наглашава да, чак ни он као члан Скупштине Фудбалског савеза Србије (ФСС), не зна колика је плата селектора репрезентације.
Прошлог лета сазнали смо колике су плате селектора на Светском првенству у фудбалу одржаном у Катару, али су то објавили – страни медији. Пред почетак првенства објављене су зараде селектора, па смо тако сазнали да је српски селектор Драган Стојковић Пикси на 22. од 32. месту најплаћенијих селектора, са 650.000 евра годишње зараде.
Заправо, зарадио је тачно 10 пута мање од првопласираног човека на листи. Ханси Флик, бивши тренер Бајерна и садашњи селектор Немачке, зарадио је 6.500.000 евра годишње, по информацијама сајта „Финанце Фоотбалл“.
Зашто су плате селектора пословна тајна, ако знамо да спортски савези добијају и новац из буџета? Портал Н1 покушао је да сазна колико зарађују селектори српских репрезентација, али смо остали ускраћени одговора из кошаркашког, фудбалског и ватерполо савеза.
Из Одбојкашког савеза су на исто питање рекли да су плате селектора „пословна тајна“, док су за играчи и играчице рекли да „не играју за плату, нити су икада играли и тражили да играју за исту“.
Сличан одговор смо добили и из Рукометног савеза Србије. „Зарада селектора је пословна тајна, тако да ту информацију Вам не можемо дати. Рукометни савез Србије нема закључене уговоре са играчима, играчи Уговоре закључују са клубовима“, одговорили су на упит Н1.
„Спортски савези у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја јесу ‘органи власти’, односно јесу носиоци обавеза по том закону. Ускраћивање информација о платама селектора које сте од њих тражили, уз позивање на то да су ти подаци ‘пословна тајна’ је неосновано“, изјавио је за Н1 адвокат Родољуб Шабић.
Додаје да у закону постоји члан који даје могућност да се та информација ускрати, али да се она злоупотребљава.
„Наиме, закон (члан 9 тачка 5) даје органима власти могућност да ускрате приступ информацијама које представљају ‘пословну тајну’ али не генерално и не само на основу те формалне чињенице. За основано ускраћивање приступа информацијама поред формалног услова ‘пословна тајна’ закон захтева и материјални услов – да би одавање информација произвело ‘тешке правне или друге последице’ по интерес који претеже над правом јавности да зна“, појашњава Шабић, иначе некадашњи повереник за информације од јавног значаја.
Дакле, дужни су да наведу које су то „тешке правне или друге последице“.
„Поред позивања на ‘пословну тајну’ савези су били дужни да наведу и објасне које би то ‘тешке правне или друге последице’ произвело то што би јавности учинили доступним плате селектора. Мислим да је сасвим очигледно да то не би изазвало не ‘тешке’, већ никакве штетне последице по неки легитиман интерес а било би сасвим у складу са оправданим интересом јавности да зна, чије постојање закон (чл.4) увек претпоставља“, рекао је Шабић.
Он очекује и „проактивно деловање“.
„Генерално, подаци о платама у органима власти требало би да буду доступни јавности и без посебног захтева, на проактивној основи, објављени у информаторима о раду, на њиховим wеб презентацијама“, додао је Шабић.
На то проактивно деловање ћемо, изгледа, морати да сачекамо.
Поледица: „Све је тајна“
Председник Синдиката професионалних фудбалера Мирко Поледица изјавио је за Н1 да ни он као члан Скупштине Фудбалског савеза Србије (ФСС) не зна колика је плата селектора репрезентације.
„Не зна се ни колике су плате функционера, све је тајна“, нагласио је.
Из дела финансијског извештаја ФСС у који је Н1 имао увид, наводи се да су лична примања селектора и чланова стручних штабова свих селекција за 2022. годину износили око 1,23 милијарде динара (око 10,5 милиона евра).
Поледица је, коментаришући овај податак, рекао да су све цифре у извештају збирне и да се ништа не може знати на основу тог података, а да је он „лично тражио на последњој седници Скупштине ФСС“ да се оне образложе, што је одбијено.
„Штавише, питао сам их да није нека грешка у финансијском извештају, јер се ради о износу од више од милијарду динара за 2022. годину“, казао је.
Foto Pixabay/planet_fox
Миона Живић Н1
