Рођен славни колумбијски књижевник Габријел Гарсија Маркес – 1927. године
Габријел Хосе Гарсија Маркес је колумбијски писац, новинар, издавач и политички активиста.
Родио се у граду Аракатака, у области Магдалена. Углавном је живео у Мексику и Европи. Тренутно највећи део свог времена проводи у граду Мексико Сити.
Гарсија Маркес се сматра најпознатијим писцем магичног реализма, жанра у коме се преплићу митови и магија са реалношћу свакодневне егзистенције. Највише је допринео томе да латиноамеричка литература дође у центар пажње светске културне јавности шездесетих година 20. века.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1982. године.
Његово најпознатије дело, ‘Сто година самоће’, продато је у више од 30 милиона примерака. У њему је описан живот изолованог јужноамеричког села где су необични догађаји представљени као сасвим обични.
Остали догађаји на данашњи дан:
1475 – Рођен је италијански вајар, сликар, архитекта и писац Микеланђело Буонароти, један од највећих уметника ренесансе.
1480 – У Толеду је потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португалија се одрекла претензија према Канарским острвима.
1629 – Немачки цар Фердинанд ИИ Хабзбуршки издао је Едикт о реституцији, којим је протестантским кнезовима наложено да врате Католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд ИИИ опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648.
1836 – Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, заузели су америчку тврђаву Аламо у Тексасу. Током опсаде која је трајала 13 дана погинуло је свих 156 Тексашана, међу којима и легендарни Дејви Крокет.
1874 – Рођен је руски филозоф Николај Александрович Берђајев, професор на Московском универзитету (1920). Мислилац хришћанске инспирације, један од највећих филозофа 20. века, напустио је совјетску Русију 1922. и постао најпопуларнији руски филозоф на Западу. Умро је 23. марта 1948. у Француској („Хришћанство и класна борба“, „Смисао историје“, „Филозофија слободе“, „Човек и машина“, „О ропству и слободи човека“).
1882 – Кнез Милан Обреновић прогласио је Србију краљевином, а себе краљем.
1900 – Умро је немачки инжењер Готлиб Вилхелм Дајмлер, који је 1883. конструисао први аутомобилски бензински мотор. Основао је 1890. компанију „Дајмлер Моторен-Гезелшафт“, која се 26 година после његове смрти ујединила с фабриком Карла Бенца у компанију „Дајмлер-Бенц“, произвођача престижних аутомобила „мерцедес“.
1927 – Рођен је колумбијски књижевник Габријел Гарсија Маркес. Писац „магичног реализма“, жанра који меша митове, магију и реалност, највише је допринео да латиноамеричка литература дође у центар пажње светске културне јавности шездесетих година 20. века.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1982. („Сто година самоће“, „Љубав у време куге“).
1941 – Крунски савет Краљевине Југославије је у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
1944 – Полетевши из ваздухопловних база у Великој Британији, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина.
1945 – У Њујорку је умрла српска сликарка МиленаПавловић-Барили, један од најзначајнијих представника надреализма у српском сликарству. Од 1939. живела је у САД, где је била илустратор модног часописа „Вог“ и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Рођена је у Пожаревцу 1909.
1946 – Француска је признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације.
1949 – Радио Београд је први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио-емисија.
1953 – Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије.
1957 – Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.
1980 – Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала је прва жена члан Француске академије.
1992 – „Микеланђело“, један од најопаснијих компјутерских вируса, напао је хиљаде компјутера широм света.
1993 – Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама.
1994 – Умрла је грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. века у борби против војне хунте у Грчкој, потом министар културе у влади грчких социјалиста („Никад недељом“, „Федра“, „Циганин и џентлмен“).
1998 – У сукобима са српским снагама безбедности на Косову убијен је Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова.
1999 – На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен је Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих година убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи.
2001 – Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника погинула су 34 муслиманска ходочасника.
2002 – Власти у Индији успоставиле су контролу над западноиндијском државом Гуџарат, након једнонедељених сукоба Индуса и Муслимана у коме су погинуле 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу који је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба.
2004 – У 89. години умро је најпознатији бразилски плејбој Жоржињо Генл, који је освојио познате лепотице међу којима су Мерилин Монро, Роми Шнајдер, Џејн Менсфилд, Рита Хејворт и Анита Екберг.
2005 – У САД је умро физичар и лауреат Нобелове награде Ханс Бете, који је побегао из нацистичке Немачке, а затим постао кључна фигура у развоју прве атомске бомбе.
2007. У самоубилачком бомбашком нападу у ирачком граду Хили, јужно од Багдада убијено је 115 шиитских ходочасника, који су се упутили у свети град Кербалу.
Аутор:
