За полиграф су спремни и градоначелник и питања. Да ли сте ви Синиша Мали, доктор наука? Зар Београд на води није страва? Да ли сте и зашто нисте били на Девичанским острвима? Волите ли оца и шампињоне? Колико квадратних метара има у 10 хектара…
Ових дана, неки људи који називају себе новинарима, опседају најважнијег Београђанина, првог међу једнакима из круга двојке, градоначелника Београда Синишу Малог. Али, за разлику од нормалних новинара који постављају нормална питања – кад ће бити готова прва фаза Београда на води, како теку планови за изградњу Деспот града и када ће кренути први вагони београдском жичаром, ове занима све што нема везе са пословима којима би један градоначелник требало да се бави. Те питају за неке његове станове, неку земљу, сумњиве приватизације у којима је учествовао, неке вагоне, те за непотизам. Шта је следеће, да га питају за одломке из његовог доктората?
И само име портала – КРИК, јесте помало изопачено, као и Мункова слика. Где сте видели да се неко тако зове? Да се зову макар КИРК, попут глумца заводника – Дагласа. Или КРК, јер је познато колико Срби воле да летују на хрватским острвима.
Али, није се наш градоначелник дао збунити па је овим досадним новинарима поручио како он поштено ради свој посао и да ако баш желе, може да иде и на полиграф. Како је недавно објаснио Мали, уместо да се на насловним странама новина нађе лик Бојана Пајтића јер је одбио полиграф, нашао се управо он, и то због прозивке да је купио 24 стана. Није Синиша Мали човек из сенке, као овај који се плаши полиграфа. Мали се пред полиграфом сагињати неће! Ко не дошао у бој на полиграф, не имао од срца порода, храбрио је себе ових дана Синиша Мали.
Уосталом и Шешељ је слао она незгодна питања Вучићу, па се овај некако изборио са њима. И не само Шешељ. И Драган Ј. Вучићевић решета Вучића незгодним питањима, па се овај опет некако искобеља. Додуше, бива изморен јер нон-стоп мора да прича, али на крају увек одлази кући као победник. И то не онај накривљени на Калемегдану.
„Није ништа страшно, Синиша, што ће ти неко постављати питања. Чак то неће бити ни човек, него машина. Ако је Нео могао да победи машине у Матриксу, што не би ти један обичан полиграф“, тешио је себе Мали.
„Хало Небојша, је л’ можеш да ми пошаљеш питања? Чујем да се врти нека скрипта по странци са десетак сталних питања. Хтео бих да се мало спремим унапред.“
„Важи. Али не брини се, нико од наших до сада није пао“, одговорио му је доктор Стефановић.
„На колико питања је потребно да знам одговор?“
„Пола ти је довољно за прелазну оцену“, одговорио му је Стефановић.
„Супер, ‘ајде шаљи питања“.
И стварно, стигоше питање Синиши.
Да ли сте ви Синиша Мали?
Да ли сте ви доктор наука?
Да ли вам оне две куле Београда на води делују екстра?
Да ли сте некада били на Девичанским острвима и зашто нисте?
Је л’ да да је цео Београд на води, оно, баш страва?
Да ли волите свог оца?
Да ли волите да једете шампињоне?
Да ли ваш отац воли да једе шампињоне?
Колико квадратних метара има један хектар?
А колико 10 хектара?
Је л’ да да боље изгледају Лукоилове станице него некад Беопетролове?
Реците „воз“.
Супер, питања су обухватила све теме које сврбе новинаре – мој докторат, Београд на води, шампињоне, Девичанска острва, породичне везе, сумњиво земљиште, возове, тако да неће моћи нико ништа да приговори.
Сваки тужилац мора да прихвати резултате полиграфа, то зна сваки Србин. А ако то учини тужилац, нема новинари шта више да се питају, помислио је Синиша Мали.
„Јес!“, крикнуо је од среће Синиша Мали. Његов крик могао се чути све до Девичанских острва.
Зоран Кесић и екипа Njuz.net-a/Нин
