Иако расхлађивање у базенима или оближњим језерима за многе грађане представља спас од летњих врућина, стручњаци саветују опрез, будући да купање у овим водама може имати и одређене ризике по здравље, због чега је врло важно знати како се понашати пре, током и након купања.
Како за Данас објашњава др Небојша Бохуцки, епидемиолог Завода за јавно здравље Суботица, на базен нико не би требало да иде без својих папуча, пешкира и евентуално сапуна, док је туширање пре уласка у воду обавезно.
“Базенска вода је добра, ради се дезинфекција, али количина тих хемикалија је ограничена. Ако се пређу границе, настаје иритација очију и горњих дисајних путева, тако да они који брину о квалитету воде не могу да пређу максимум са тим средствима, а свако ко уђе, ако није истуширан и нема папуче, својим телом уноси прљавштину и што је више купача, вода је прљавија. Дакле, од нас зависи. Може бити велики број купача, али ако се понашамо како треба, то неће утицати на квалитет воде”, објашњава др Бохуцки.
Када смо већ у базену, наш саговорник наглашава да је веома важно водити рачуна о томе да се што мање распршује вода, јер тако врло лако може доћи до гутања те воде.
“Ма колико били добри пливачи, само скакање, прскање, играње и активности у води стварају аеросол. Лебде и капљице улећу механички, ми то гутамо, а са сваком количином воде која уђе у организам, улазе и микроорганизми, пре свега вируси, али и бактерије. Због тога је важно и да се, када изађемо из воде, обавезно истуширамо, јер ако се сушимо природним путем, ти микроорганизми остају на кожи”, истиче др Бохуцки.
Поређења ради, епидемиолог наводи као пример Сједињене Америчке Државе у којима се родитељима даје обавештење да од најранијег узраста науче децу да не обављају физиолошке потребе у базенској води, док се код нас још увек дешава да то раде несавесни грађани.
“Дакле, базен је место где од тога какви смо, какве навике имамо и шта смо понели из куће, носимо и у базен”, наглашава наш саговорник.
Када је реч о језерима, др Бохуцки каже да је купање у овим водама опасније, јер ту нема дезинфекције, а микроорганизми су нормална појава.
“Почев од бактерија, једноћелијских паразита, можемо наћи и једноћелијске гљивице, вирусе, док ноћу долазе до воде и разне животиње, пре свега глодари и ту излучују разне микроорганизме, па и патогене. Тако да је боравак у језерској води увек много већи ризик, посебно што је мања вода. Водена површина се више угреје и погодује размножавању микроорганизама, а додатни проблем са језерима је и да по правилу то нису уређена купалишта и нема тушева, па би таква места требало избегавати. Дакле, може купање у језеру, али да има туш да, када изађемо из воде, можемо да се истуширамо”, каже др Бохуцки.
Он подвлачи и да на купање, било у базену или у језеру, никако не би требало ићи ако нисмо здрави.
“Пре свега мислим ако имамо неке повреде. Повреде могу бити честе, јер је летњи период па идемо босоноги, у папучама, сандалама и добијемо жуљеве, а на овим местима продиру микроорганизми и могу да настану локалне инфекције, али и много веће”, додаје др Бохуцки.
Клиничке слике које могу да се испоље, епидемиолог каже да су врло сличне како код купања у базенима, тако и код купања у језерима.
“Гутањем капљица улазе микроорганизми и кад им прође инкубација, може да настане мучнина, повраћање, пролив, повишена температура, што значи да је дошло до клиничке слике од стране гастроинтестиналних органа. Потом коњуктивитис, односно запаљење слузнице очију ако дође у контакт са водом, као и запаљење спољашњег ушног канала, кад настаје болност у пределу уха која може бити врло изражена. Занимљиво је да настају и дерматитиси, ако се не истуширамо и сачекамо да се вода осуши природним путем. Тако је микроорганизам дуже присутан и може да настане црвенило, могу да настану и најразличитије кожне промене, чак и гнојне и то не ограничене, него дифузно, по телу, у зависности од тога који микроорганизам је остао на кожи, односно искористио то стање што се нисмо истуширали”, каже др Бохуцки.
Ипак, највећу пажњу треба обратити на вирусне менингитисе, истиче наш саговорник.
“Вирусни менингитиси имају сезонски карактер и они се најчешће јављају у летњем периоду и везују се за купања. Када дође неки микроорганизам, пре свега вирус, он може да доведе чак и до запаљења можданих омотача, односно овојница. Настаје јака и интензивна главобоља, укоченост врата тако да га једва померамо, повишена температура и мучнина, повраћање. Након повраћања није нам лакше. Код свих гастроинтестиналних болести, када повратимо, буде нам бар лакше неко време, а овде не. Не пролази мучнина и ако нешто овако приметимо, као и да нам светлост јако смета, потребно је одмах јавити се лекару, јер то је клиничка слика менингитиса”, истиче др Бохуцки.
Избегавати воде са зеленом скрамом
Посебно је важно да не улазимо у стајаћу воду која има зелену скраму, додаје епидемиолог, односно модро зелене алге које се умножавају ако имају одговарајућу температуру и хемијски састав воде.
“То неко зове жабокречина, односно зелена скрама на површини. Ти микроорганизми испуштају токсине и штете људима, тако да у ту воду не улазимо. Често мислимо да је то нормално и јесте да се у летњем периоду јавља на стајаћим водама, али такве воде треба избегавати, шкоде и животињама”, поручује др Небојша Бохуцки.
