Честитке више нису у моди?
Обичај слања новогодишње, шарене честитке од картона можда је једини обичај који недостаје већини људи, нарочито онима који су у време док су оне биле популарне били мали или веома млади. Међутим, већ одавно нема оног невиног узбиђења које је умело да преплави свакога коме би поштар уручио честитку са које се смеши Деда Мраз, украшена шљокицама и са порукама од драгих људи који живе далеко.
Презаузете поште и рекордна испорука честитки
Док правимо планове за надолазећу годину и спремамо провод за новогодишње вече, не би било згорег подсетити се приче о честиткама које су чиниле Нову годину шаренијом, приснијом и много топлијом. Дешавало се и да честитке касне, јер су поште током празника имале пуне руке посла и пошиљки са разних страна које је требало, нешто попут Деда Мраза, доставити на време.
Као рекордна година у количини послатих и достављених новогодишњих честитики забележена је 1970, када је у Србији испоручено чак 4 милиона честитки. Замислите само ту количину лепих жеља и позитивне енергије!
Популаризација цртежа седмогодишње девојчице
Честитке за Нову годину су на простору наше Србије постале примећене а потом и масовно коришћене у слично време када и свуда у свету. Ради се, наиме, о последњој деценији 19. века и честиткама које је УНИЦЕФ слао добротворима. Као аутор тих првих честитки наводи се седномогишња Чехиња, Јитка Самкова чији су цртежи били толико популарни да се у каснијим годинама, од 1949, као аутори појављују и познати уметнци попут:
● Хенрија Матиса,
● Марка Шагала,
● Пикаса,
● Далија, и многих других звучних имена.
Како су честитке за Нову годину изгледале пре УНИЦЕФ-а?
Људска потреба да се украси дом.
Да ли сте знали да се Нова година честитала и на старим свицима папируса, још код древих Египћана или Кинеза? Традиција исказивања лепхи жеља преносила се и касње, те су неки трагови те праксе забележени и у средњем веку, превсходно у бравурама са библијским мотивима којима су украшаване куће током празника или Божића.
Такве, библијско-уметничке форме осликавали су махом монаси или свештенство и биле су веома скупе те их је у својим домовима могло приуштити само свештенство.
Зачетак поштанских услуга и експанзија честитки у Европи
Модернија традиција слања малих, украшених комада папира са новогодишњим и божићним жељама као таква је настала у Енглеској и била је промотивног карактера, где су локалне поште покушавале да охрабре становништво на коришћење поштанских услуга које су тада биле тек у зачетку.
Честитке су имале шарену слику у средини која је обично приказивала срећну и насмејану породицу у тренуцима уживања за раскошном, празничном трпезом. Текст на наличју честитки је био једноставан и писало је: “Срећни новогодишњи и божићни празници”.
Како је изгледала прва, модерна честитка?
Прва новогодишња честитка направљена је давне 1843. године, по мотивима са илустрација Џона Калкота Хорслија. Дистрибуирао их је сер Конрад Кол. Честитка је садржала приказ веселих лица која вином наздрављају и поручују “Срећна Нова година и Божић”.
Класична продаја новогодишњих честитки започела је пар година касније. Тираж ове честитке био је око 1.000 комада, а данас је сачувано само 12 првих примерака. Једна од тих честитки се појавила на једној аукцији 2001. године и достигла цену од чак 20.250 фунти.
Појавом железнице и модернијег саобраћаја повезиване су велике удаљености, чиме су поштанске услуге напредовале и постајале доступније већем броју корисника. До почетка 19. века, пракса слања новогодишњих и божићних честитки, усталила се у скоро целој Европи и Америци.
Обичај честитања божићних и новогодишњих празника путем писма или честите доказано има веома велик и позитиван утицај на обнављање позитивности у друштвеној комуникацији. Жељама и надом у здравље и успех укидају се љутње, конфликти и друге сметње у односима, а када се ствари тако поставе, уочава се разлог толиког недостајања наших старих, идиличних честитки у данашњем времену.
