Када сам својевремено морао да упутим допис Патријарху Српске Православне Цркве, како бих добио благослов за одређене активности које сам предузимао у то време, из Патријаршије сам добио упуство како треба да се обратим Патријарху. Наравно увек је, у допису, обавезно оно „Његовој Светости“ али било је још нешто што до тада нисам знао а то је да испред имена треба да стоји „Г.Г.“
Његова Светост Господин Господин Павле , па онда даље све титуле које је носио.
И био је господин над господом. Патријарх којег сам искрено поштовао. Сви смо га доживљавали као нашег, народног. Миран, тих, скроман, у ципелама које је стално слао да му се мењају ђонови јер није хтео нове. Виђали смо га у аутобусу за Бегаљицу када је ишао у посету свом омиљеном манастиру Рајиновац. Патријарх вредан дивљења. Народни Патријарх, Господин Господин Павле!
Данас чекамо да се Патријарх или Патријаршија изјасне, по питању Рио Тинта, да ли су уз народ или су уз режим. Да ли је Порфирије Патријарх грађана или службеник режима. Да ли је Порфирије Патријарх Српског народа или послушник Српске Напредне Странке.
По првим реакцијама изгледа да актуелни Патријарх није склон ићи против власти па су се појавиле прве изјаве Патријарха Порфирија да није примарни посао СПЦ да се бави социјалним, економским и политичким питањима, те да ту реакцију траже они који у њу нису ни ушли.
Наравно да социјала није црквена ствар јер црква живи од донација и помоћи грађана. Неки то кажу даривање цркви али то је у ствари социјална помоћ коју грађани дају цркви да би она постојала. Од те цркавице се купују они бесни Аудии и Мерцедеси. Заборавише Владике на један од смртних грехова, Среброљубље! Бахато!
Наша даривања стварају јаку економија цркве јер све су то неопорезоване паре па тако да СПЦ поста и јак економски фактор. Спомену Порфирије и да није примарно да се црква меша у политику. Чудна изјава неког ко је на свим политичким скуповима водеће гарнитуре а и они сви заједно и на црквеним светковинама.
Чини ми се да Патријарх Порфирије не сме, и не жели, да се на било који начин супростави Великом и надасве једином светом којег је сам Свевишњи послао на земљу, и то баш у Србију, да просвети и народ и цркву.
Сетих се, док пишем, како је Патријарху Порфирију пријало када му је премудри и ничим укаљани председник и врховни командант, указао част да му Гарда носи „балдахин“ на Београдској литији, како не би сунце ни случајно додирнуло свету главу или кап кише, да случајно, не падне на седу браду. Носи Гарда а Патријарх гордо ходи! Гордост? Ех, тих десет заповести.
Шта има везе што гардисти глуме лакеје. Поред толико црквених помоћника баш су гардисти морали да носе „балдахин“. Размишљам, па шта се ја чудим? На под је бачена законодавна власт, а у извршној власти гомила медиокритета. Судска власт је нема, а сада смо сведоци и да је Уставни суд постао инструмент, али не заштите уставности него оруђе заштите рударства и нечијих интереса. Можда нам треба још једно министарство баш по том питању, Рударство и страни интереси? И онако смо земља са највише министарстава, па још једно, ко би приметио.
Није крив ни Вучић а ни поглавар цркве. Криви смо ми. Нисмо сложни. Када се неко успротиви остали се праве немушти. Чувају себе а власт се лако обрачуна са појединцем је нема ко да га брани. Тако један по један страдају. Одгурају их у сенку и изолацију. Ово сам и лично искусио а знам још неке који су, у мом укрштању мачева са „Burn a Bitch“ били неми а после су свеједно и они страдали. Медиокритети и полусвет избијају на површину и полако гуше памет. Ипак, то има свој крај. Све је више оних који су одбачени, преварени, или згажени. Све је више оних, који све мање верују у Вучићев систем, и његова обећања, и Анин розе сако. Вучић ће све више, и више сећи, и све више и више ће се окруживати са „лошим“. То лоше га једног дана неће заштитити. Није ни Слобу, а Слоба је ипак има политичку елиту око себе али главе му дођоше дошљаци. Успео је Вучић да обједини опозицију ма колико год да ју је газио и кидао. Литијум је нешто на ћему ће његова моћ почети да трокира.Неће му помоћи ни Милица, а ни Ивица. Можда ће му једини спас бити Марица.
Штета. Једно време је баш солидно крену али моћ је чудо. Апсолутна моћ тражи апсолутну одговорност али и јак, и добар, тим. Тим стручних и умних. Ово што имамо, ово није ни стручно, а ни умно. Ово је брука. Част за пар изузетака.
Горан Пекарски
