Ових дана читамо да је расписан конкурс за уређење „три централна трга у Београду“: трг Републике, трг Теразије и трг Николе Пашића.
Ова формулација градских власти ми је занимљива, јер први пут после много година Теразијама враћа статус трга, бар на папиру. Занимљиво ће бити и каква ће се све решења појавити, сигурно ће бити „свемирских“ и неостваривих, на претек. У ствари, круг се затворио.
Теразије је као централни трг Београда замислио још архитекта Шамбон почетком 20 века. На његовом плану акценат је био на централном делу где се ова улица-трг левкасто шири и на тераси испод, која је била замишљена као нека врста Шпанског трга у Риму. Овај пројекат никад није остварен, али је немогуће много се одмаћи од Шамбонове визије.
Најпознатији изглед Теразија је онај из двадесетих, са фонтаном по пројекту Јелисавете Начић (а и тада је планирано да буде решена тераса, која уистину представља јединствен видиковац с божанственим погледом на Саву.)
Питање је шта сад? Укинути све идиотлуке који су после 2. светског рата смишљени? Срушити оно ругло Робну кућу Београд и поново отворити Нушићеву? Вратити Јелисаветину фонтану, а стару чесму поново преместити у Топчидер? Изградити Шамбоново „шпанско степениште“? Шта би се уопште могло урадити кад је све већ оволико упрскано?
Војислав Тодоровић
