Српска православна црква је једно од најуспешнијих “предузећа” у Србији и по приходима налази се на трећем месту, одмах иза Нафтне индустрије Србије и Електропривреде Србије.
Наравно, СПЦ се не води као фирма, али у 40 епархија годишње се сакупи око 140 милиона евра, показало је истраживање “Блица”.
Црква никоме не полаже своје финансијске извештаје, па ни јавности. Зато смо уз помоћ наших инсајдера из самог врха Патријаршије СПЦ покушали да откријемо једну од њихових највећих тајни. И ево до чега смо дошли.
Плоча за 500.000 евра
Када су финансије СПЦ у питању јавности је познато само неколико података. Митрополит Амфилохије је открио да је манастир Острог 2014. зарадио 2,4 милиона евра и да је овогодишњи буџет Митрополије 770.000 евра. А владика жички Јустин сменио је игуманију манастира Жича јер епархији није платила “порез” од 30.000 евра годишње.
У време кризе епархије СПЦ су биле једне од највећих инвеститора. Новац је улаган у хотеле, винарије, пољопривредну производњу јер им држава на све приходе од продаје свећа, верских обреда, издавања простора не наплаћује дажбине. Од свих ових прихода у 40 епархија СПЦ годишње се слије између 130 и 150 милиона евра, открива један од инсајдера из врха СПЦ.
Други саговорних из СПЦ објашњава да само од продаје свећа и верских обреда “једна епархија може да заради и до пет милиона евра годишње”.
Ту треба додати и бизнис који је већина епархија развила и од кога добро зарађују. У оквиру црквених комплекса издају се објекти, даје у закуп земљиште, отварају привредни објекти, подижу винарије. Само Захумско-херцеговачка епархија у САД извезе око 100.000 боца свог вина, објашњава наш саговорник.
Без обзира на кризу, највише новца у Цркву долази од донација. Тачније речено “верског помодарства” које је, реално, Цркви донело благостање.
Новокомпоновани верници мисле да ће своје грехе спрати ако дају прилог цркви, па се огроман кеш слива у касе епархија. У једној београдској цркви међу добротворима чије име је уписано на плочи, нашао се познати криминалац који је пре неколико година убијен у сачекуши. И та почаст му је припала на основу прилога од 500.000 евра, објашњава један од угледнијих владика СПЦ који је из разумљивих разлога инсистирао на анонимности.
Помоћ из буџета
Држава из буџета плаћа социјално и здравствено осигурање свештеника СПЦ и за то ће ове године из буџета бити издвојено девет милиона евра. То је уједно и једини званични податак о приходима Цркви када је реч о државном новцу.
А када би Црква плаћала порез, као што је случај у многим државама Европе, од тог новца годишње би могло да се направи десет школа или две болнице. Међутим, у Министарству финансија тврде да је Црква од пореских дажбина ослобођена законом.
Законом о ПДВ прописано је пореско ослобођење за промет услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница.
Поред тога што не плаћају ПДВ, цркве су ослобођене и плаћања пореза на имовину.
Став државе је да порез на имовину СПЦ и друге верске заједнице не плаћају све док им се не врати сва имовина одузета у послератном периоду, каже Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама.
Крађа милион евра из благајне
Колико новца има у СПЦ говори и случај из фебруара 2013. када је главни благајник Архиепископије београдско-карловачке С. Ж. ухапшен због крађе од готово милион евра у кешу из патријаршијске касе. Он је из касе узео 19,5 милиона динара, 40.000 швајцарских франака, 50.000 долара и 890.000 евра.
