Поштовани или боље драги мој Паркинг сервису, како из наслова видите, и ја спадам у огроман број ових што плаћају паркирање у вољеном ми граду.
Не само што уредно куцам поруке, већ вам и унапред плаћам за паркирање у крају – улици којој живим. Лепо и културно вам дођем на шалтер. Молим, докази су ту да могу, па онда лепо у кешу платим – како ми воља – пола године, годину. Идила.
Онда пођем кући и констатујем да има слободних паркинга у мојој улици, али да су ови паметни што не плаћају паркинг паркирани на улици испред тих веома слободних паркинг места. Добро мало кружим крајем (боље га упознајем) па нађем неко место до километар од куће и сви задовољни. Касније би да кренем послом, али авај поново ови паметни паркирали овог пута тако да не могу да изађем са уређеног паркинг места, које сам управо платио унапред.
Латим се мобилног (који се опет плаћа – уназад или унапред то ми је све једно) зовем драги ми Паркинг сервис, мало набадам опције и чекам… и онда изложим свој проблем љубазној службеници, која ми прво узме податке (ваљда да случајно не зезнем Паркинг сервис – као да он мени није већ сам по себи довољно драг) и саопшти да је „ваша пријава прослеђена центру“.
Замислите како то функционише савршено – прослеђена центру! Као у кошарци. Чекам и гледам низ улицу у очекивању нечега… паук возило, полиција… ништа. Ови за посао ме неће чекати, те ти узмем такси па ајд тамо, ајд назад. Ситуација иста. Успут таксисти сложим тужну причу о томе како су ме „заградили“ (као да он то исто не ради бар пет пута у току дана), човек саосећа, али да платим – логично морам. Како ће ми моја рођена кола требати још у животу поново зовем, сада већ не тако драги Паркинг сервис.
Опет исто – све са стилом и прослеђено.
Опет чекам и коначно све уз ротацију – жута на радост, долази паук возило. Стане иза неколико тако погрешно паркираних. Мотор ради, два драга службеника Паркинг сервиса весело чаврљају у кабини и ваљда чекају законом предвиђено време. Као да ја нисам довољно чекао. Одједном ови паметни, као да имају сопствени центар за узбуњивање, измилеше из кафића и локала, лагано поседаше у кола и одоше. Остадосмо само ја и ова два драга ми радника, све мање ми драгог Паркинг сервиса. Онда ми зазвони мобилни, и један од ових двојице из паук возила ми љутито саопшти да је стање у улици нормално – без возила у прекршају. Извинух му се – шта ћу? Ипак он боље зна.
У чуду гледам како све са овом и даље на радост ротацијом, одлазе два ми драга радника Паркинг сервиса и полако седам у кола. Једва стигох да се испаркирам, јер су сви ови од малопре паметни – што не плаћају паркинг, поново запосели иста места. Па ви сад плаћајте!
МИОДРАГ МИЛОШЕВИЋ, БЕОГРАД за Данас
