Крађом и злоупотребом радиоактивног отпада у Винчи могла би да се изради „прљава бомба“ која при експлозији расипа радиоактивне честице.
Ипак, тоне радиоактивног отпада одложеног у хангаре на 14 километара од Београда потпуно су безбедне по грађане Србије, јер су под будним оком стручњака. Материје из хангара Х1 и Х2 не само да су далеко од очију јавности, удаљене неколико километара од пута, него су и даноноћно под десетинама камера и физичком контролом.
Под специјалном опремом која у свакој секунди мери „примљену“ дозу радијације у човеку, у њих улазе само високо обучени радници. Екипи „Блица“ због безбедности то није било дозвољено, али је наш фоторепортер успео да се приближи „забрањеним вратима“.
Метални хангар величине веће школске сале са ознаком Х1 изграђен је 1968. Шеснаест година касније у рад је пуштен и хангар Х2. Деценијама се у њих складиштио радиоактиван отпад који под одређеним условима може да буде опасан по животе људи.
Међу отпадом у Винчи налази се и муниција од осиромашеног уранијума коришћена у НАТО бомбардовању Југославије 1999. године
– У њима се данас чува двадесетак буради са контаминираном земљом из периода НАТО бомбардовања 1999. из села у околини Врања и Бујановца. Чувају се и меци од осиромашеног уранијума који су тада испаљивани из авиона за противтенковска дејства. У хангарима је и 3.000 радиоактивних громобрана – каже за „Блиц“ директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије Слађан Велинов, а потврђује директор „Нуклеарних објеката Србије“ Далибор Арбутина.
Фото: з. лончаревић / РАС Србија Забрањени град: Грађанима због радијације није дозвољен приступ хангарима
У хангарима се крију и филтери са подручја бивше Југославије који су усисавали контаминирани ваздух током нуклеарне катастрофе у Чернобилу. Ту су и стотине делова радиоактивних извора – машина за зрачење, технике за проверавање варова на мостовима и котловима… У таквом отпаду налази се и кобалт, чијом злоупотребом би могла би да се изради „прљава бомба“.
Фото: приватна архива / РАС Србија Пројектил од осиромашеног уранијума
Хангари су годинама у лошем стању и препуни су. За око месец дана очекује се отварање новог модерног хангара Х3.
Фото: з. лончаревић / РАС Србија Хангар Х3: Отпад ће бити препакован и пребачен у ову зграду, која ће бити отворена за месец дана
– Циљ је да отворимо свако буре, да попишемо и препакујемо садржај из старих у нови хангар. Тако ћемо сазнати и шта се у њих одлагало седамдесетих година када се о томе није водила евиденција – каже Арбутина.
Опасност и испод земље
На простору Винче величине 60 хектара налазе се и четири подземна базена са течним радиоактивним отпадом. Њихови капацитети од 850 метара кубних данас су потпуно искоришћени. У њих се отпад сливао искључиво цевима које се налазе испод земље.
Једном у три месеца у хангар
Радници који улазе у хангаре на себи обавезно морају да имају дозиметре за радијациију. Дозвољено је да приме одређену дозу радијације, а она се, рецимо, може добити само једним уласком у хангар током три месеца. Обавезно је и одело које може да се користи само једном.
