Ако већ млади данас углавном с пажњом прате само фолк и поп сцену, они одговорнији би могли да послушају савет социолога Ратка Божовића.
– Ми смо део глобалног проблема током којег је цивилизацију књиге заменила цивилизација слике. Књига је на умору и доживљава велики пад пред цунамијем слике. У медијској експанзији млади су превише окренути према визуелном, а све је то последица страдања школе – истиче Божовић.
Тамо где ученици туку професоре, а у томе их подржавају родитељи, нема ауторитета знања, сматра социолог.
– Школе више не форсирају лектиру, па млади мало читају. Нема више задовољства читања. Све се претворило у прагматизам. Учење је постало збрзавање до дипломе. Школа је упућена само на савладавање техника професије – каже Божовић.
Због тога друштвом, сматра он, влада ментални неред.
– Проблематична нам је и елементарна писменост и зато се едукујемо кроз медије. Главе су људима празне и подложне утицају медија. Што је у медијима, то је у главама људи. Нове технологије су узеле маха. Све се своди на брзо, на жељу да се постане звезда и звездица – наглашава Божовић.
За младе је нарочито, како каже, погубан утицај ријалитија.
– Такав садржај је претворио људе у робу за тржиште. Нажалост, вулгарности су најпријемчивије младом човеку који трага за индентитетом. Више не знамо шта је вредно и битно. Имамо 1.200.000 људи без основне школе, функционално неписмених, па није ни чудо што нам је култура на маргини. Сваке године организујемо Ноћ музеја, а главни музеј на Тргу републике затворен нам је 13 година – прича Божовић.
Истакнути социолог признаје да није превелики оптимиста.
– Далеко смо отишли у неспоразуму са самим собом. Нема стратегије која би омогућила младом човеку да успостави мостове са самим собом и светом. Постали смо затворено друштво у коме млади не виде перспективу. Пут до успеха није знање, већ политичка подобност или криминал, а то је сад, нажалост, постало врло слично. Што би се неко мучио, кад лако може доћи до успеха? Иронија игра игру над нама – објашњава Божовић.
Он има предлог како би требало изменити школство.
– Стара школа која је и даље актеулна долази одозго, а мора да дође одоздо. Да буде прилагођена талентима ученика, да им омогући да развију своје квалитете. Да се усредсреди на оно што ученици могу по своју квалитетима, а не на оно што морају. Овако имамо осредњост у друштву, а они који мало одскоче беже у иностранство чим им се укаже прилика – каже Божовић.
Нема промена без знања
Србији су, како каже Божовић, неопходне структуралне промене.
– Нема таквих промена без знања. Систем образовања нам је труо у свом темељу. Не може политиком да се дође до структуралних промена. Средњи слој је пропао, па се подигао, па поново пао. Друштво мора бити култивисано. Култура се огледа у ставу о свему. Ми смо нажалост већ 30 година, од деведесетих друштво политике, а не културе – истиче социолог.
(Блиц)