– Пила сам понекад чашицу ракије или пелинковца пре ручка. Јели смо углавном поврће, мање меса.
Овако је, о свом рецепту за дуг живот, причала Јелисавета Вељковић или, како су је породица и пријатељи звали, бака Ценка. Најстарија Београђанка, умрла је у ноћи између среде и четвртка. Живот дуг више од 113 година угасио се мирно и спокојно. У сну.
Још за живота, ова српкиња била је скромна. Рођендане је славила искључиво како би окупила своју многобројну породицу. Бака Ценка је имала седморо деце, десет унучади, 12 праунука и чукунунуку Елену. Сви они би се 22. августа сјатили у, некада најлепшу, башту на Савском венцу и заједно са својом мајком, баком, прабаком прославили још једну годину њеног живота.
– Шта бих могла да пожелим, осим да ми сва деца дођу, да се сви окупимо. И да ме здравље послужи. Јесте да ми је мало десно око попустило, слаби ми слух, мучи ме виши притисак – причала је тада ова бака.
Рођена је 18. јула 1904. у Горском Котару и то под именом Ценка Куфнер, да би већ 1920. стигла у Београд где је упознала свог будућег супруга Станислава Вељковића, декоратера у Народном позоришту. Из познанства се убрзо родила велика љубав.
Волела је да прелистава новине, чита молитвеник. Након операције ока у 90. години једино је морала да смањи гледање телевизије.
– Од када сам оперисала катаракту не смем да гледам телевизију, јер кварим очи. Читала сам до прошле године молитвеник. И новине прелиставала, одозго све наслове погледам, али сада више не могу, издао ме вид – објаснила је тада бака Ценка.
