Јаворка и Миливоје Пантић из Левча у сложном браку живе већ 67 година. Обоје имају по 85, венчали се малолетни и – нема кајања
РЕКОВАЦ – Сад се више свађамо. Остарили смо, па се набеђујемо: Миливоје пита зашто нешто нисам урадила, ја питам њега зашто није он… Све мање можемо да радимо. Иако смо живели у беди, срећни смо од кад смо се венчали и никада се нисмо раздвајали. Данас људи све имају, а свој са својим не може да се гледа – овако Јаворка Панић из Сиљевице, која ће ускоро напунити 85 лета, описује брак у којем је са својим вршњаком Миливојем проживела чак 67 година.
А и он објашњава да се никада, мада је и те како било и тешких тренутака, није покајао због тога што су се узели када им је било само по седамнаест година.
Његов отац Адам је платио венчање, а – зато што нису били пунолетни – морали су и на лекарски преглед, да би се утврдило јесу ли способни за брак, а тражено је и уверење из суда…
– Упркос свему, вредело је бити Јаворкин животни сапутник – искрен је деда Миливоје.
Јаворка, опет, у шали додаје како није била много лепа, али је била „допадљива, говорљива и много памтљива“. Слова је, каже, научила тек када јој је било 27 година – уз синове Бранивоја и Љубивоја, с обзиром на то да је у школу ишла само шест дана – па и данас чита, а наизуст зна много епских песама.
Деда Миливоје додаје да су на сву муку комунисти узимали шта су хтели. Овце, на пример, нису могли да исхране, али се зато знало колико вуне морају да дају…
– Много ми је криво кад данас млади кукају да немају ништа, а контејнери су пуни белог хлеба и одеће. Не дај боже да стварно сазнају шта је немаштина – каже деда Миливоје, поносан на два сина, четири унука и три праунука, али и то што су успели да направе нову кућу.
КУЛУК И ДО ЊИВЕ
– Да се нисмо лепо слагали, не знам како бих поднела муку, беду и сиротињу. Само да стигнем до њиве, требао ми је читав сат. Ујутро упртим дрвену колевку на леђа, дете у једној руци, а дубак и ручак у другој, па жури да нахраним двадесетак радника. Чини ми се, само што стигнем, морам да се вратим по ужину. Донесем четири лонца хране, па назад да спремим ручак. Кад и то однесем, вратим се кући да спремим вечеру, нахраним свињче, кокошку, овцу, краву… – вели Јаворка.
З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ Новости
