СРПСКА СРАМОТА Лепенце нисмо номиновали на листу Унеска!

КРАЈЊЕ је необично што у протеклих 50 година Лепенски вир није номинован за листу Унеска, нити се о томе уопште званично разговарало.

Овај став за „Новости“ износи археолог Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару, у чијој ингеренцији је Феликс Ромулијана, једино наше археолошко налазиште на листи светске културне баштине.

– Незваничне приче и ставови, који никада нису стручно верификовани, кажу да је разлог томе што је локалитет измештен са своје првобитне позиције на обали Дунава – каже Димитријевић за наш лист. – То, међутим, никада није потврђено ни са једног званичног места. Кад то кажем, мислим на Републички завод за заштиту споменика културе који је надлежан за припремање номинационог досијеа за Унеско.

Димитријевић истиче да постоје и стручњаци који мисле супротно, односно да дислокација није велика препрека:

– У новије време, после изградње заштитне конструкције, кренуле су приче, али опет напомињем не и званични став, да је номинација немогућа због крова – наставља саговорник. – Ако је тако, зашто је онда дозвољено да се таква конструкција направи и тиме локалитет, можда, заувек изгуби шансу да буде номинован. Подвлачим, све су ово незваничне приче! Нико, никада, није организовао стручну расправу где би наши најеминентнији зналци из ове области изнели своја мишљење.

Годишњица је, према мишљењу директора зајечарског музеја, прилика за то:

– Мислим да није касно. Организатор би требало да буде наша Комисија за сарадњу са Унеском, која постоји при Министарству иностраних послова и обавезно би требало позвати и стручњаке из Унеска. Тако би се коначно ставила тачка на ову контроверзу.

Директор туристичког простора Лепенски вир Владимир Нојкић за наш лист обећава да ће ускоро организовати озбиљан скуп на коме ће се расправљати о овом проблему.

* Примери неолитске културе / Фото: В. Данилов

– У Министарству културе, Републичком заводу за заштиту споменика културе и Министарству иностраних послова веома су заинтересовани да се нађемо на једном месту и одлучимо шта и како даље – каже Нојкић. – До сада нико није направио номинациони досије за Лепенски вир, а ми ћемо инсистирати да се то коначно уради. Да се званично кандидујемо, а комисије Унеска могу ту номинацију да прихвате или одбију. Тако ћемо знати на чему смо.

Нојкић подсећа да се већ 15 година Ђердап, као јединствено природно и културно добро, налази на тентативној (прелиминарној) листи светске баштине, али да још није одлучено да ли ће тај простор бити заштићен.

– Наравно да желимо да се Лепенски вир самостално стави под окриље Унеска, али уколико из неког разлога буде одбијена његова номинација, нећемо одустајати од тога да постане део светске баштине као део Ђердапа – закључује Нојкић.

* Музеј Лепенски вир / Фото: В. Данилов

ГЕОПАРК ЂЕРДАП ВЕЋ ПРЕДЛОЖЕН?

У ПОСЛЕДЊЕ време веома је популарна заштита више локалитета као једне целине, а најчешће на листу Унеска доспевају геопаркови. Како „Новости“ сазнају, Министарство заштите животне средине предало је овог месеца апликациони досије за геопарк Ђердап. Стручњаци Унеска обишли су локалитете, али немају одобрење да дају прелиминарне оцене. Следећег месеца поднеће свој извештај секретаријату геопаркова Унеска, а коначну одлуку донеће извршни одбор у фебруару или марту 2018. године. Поред Лепенског вира, геопарк Ђердап чине споменик природе Вратна, Равна, Рајкова пећина, Велика прераст код Мајданпека, Голубачка тврђава и тврђава Дијана…

ПРОЦЕДУРА

ПРЕМА процедури, подсећа Бора Димитријевић, са такозване номинационе листе, на којој је тренутно десетак локалитета, одабере се један, што је сада Царичин град, за који се спрема номинациони досије:

– Наша држава то онда шаље у Унеско где се на годишњој скупштини локалитет стави на листу или не – објашњава саговорник.

М. Краљ Д. Матовић, Новости