Одлучујући по жалбама Марјановићевих бранилаца, на решење судије за претходни поступак којим му је притвор био одређен само због опасности утицања на сведоке, кривично ванпретресно веће је закључило да нема законских основа за притвор из тог разлога, јер тужилаштво у свом предлогу није именовало односно индивидуализовало сведоке на које би Марјановић могао да утиче.
То веће је, међутим, уважило жалбу јавног тужиоца и одредило притвор према Марјановићу имајући у виду да „постоји основана сумња да је извршио кривично дело тешко убиство, а да су начин и последице извршења кривичног дела, у конкретном случају, довеле до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка“, рекла је Танјугу портпаролка суда Бојана Станковић.
Додала је да су жалбе бранилаца, у делу у којима се оспорава постојање основане сумње да је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет, као неопходан услов за одређивање притвора оцењене као неосноване, односно да су одбијене.
То решење је правоснажно, тако да Марјановић остаје у притвору до нове одлуке суда средином октобра.
Убиство Јелене Марјановић медијски је најпраћенији случај у Србији већ годину и по са разним верзијама о идентитету извршиоца, као и начинима и месту извршења злочина.
Марјановић је ухапшен 15. септембра, након готово годину и по од убиства.
На терет му се ставља кривично дело тешко убиство, за које је запрећена казна од десет до 40 година затвора.
Марјановић је и раније привођен, али је након испитивања у полицији и на полиграфу пуштан због недостатка доказа.
Он је 16. септембра на саслушању у Вишем јавном тужилаштву у Београду негирао да је убио супругу и поновио све што је и раније говорио на саслушањима у полицији.
Тада је, према писању медија, рекао да је тог дана, 2. априла 2016, био са супругом и ћерком у шетњи у Борчи, након чега је Јелена продужила на џогинг, а он се вратио са ћеком кући у 15-16 сати.
Нестанак супруге је пријавио око 20 сати, а њено тело је полиција пронашла сутрадан на насипу у Борчи.
