Почетна » Христос васкрсе!

Христос васкрсе!

од admin
0 коментар

Српска православна црква данас прославља најрадоснији хришћански празник – Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на Земљи даровао вечни живот.

Чином страдања на крсту, када безгрешни Христос прима на себе грехе целог људског рода, а потом и чином васкрсења, када побеђује смрт која је последица греха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник – спасилац свих људи.

Без Васкрса хришћанско веровање не би имало никавог смисла. Васкрс је празник победе живота над смрћу, добра над злом.

Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедељним постом, православни верници најпре почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање – сједињење са Богом.

Потом се прослава наставља у кругу породице, где посебну радост, нарочито деци, представља туцање шареним васкршњим јајима.

Шарено јаје представља саму симболику Васкрса. Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнео се на небо.

Православни верници окупе се око васкршње трпезе и изговоре молитву Господњу „Оче наш“, те отпевају васкршњи, победоносни тропар „Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт поеди…“

Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са „Христос васкрсе“, уз отпоздрав „Ваистину васкрсе“.

Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару СПЦ, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства. Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће пасти други покретни верски празници.

Исус Христос – месија који се оваплотио од Духа Светога и Деве Марије и постао човек – дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од гријеха, да би, потом, васкрсењем из мртвих победио смрт која је настала као последица греха.

аспет је на брду Голгота (што значи костурница), на месту где је сахрањен први човек – Адам. Док су га разапињали, Христос је замолио Бога да опрости његовим мучитељима.

Света јеванђеља наводе да је у рано недељно јутро Христов гроб обасјала јака светлост, од чије су јачине попадали стражари који су чували гроб, огромна камена плоча – која је била стављена на улаз у гроб – покренула се и Син Божији је васкрсао.

У то јутро жене мироноснице кренуле су према Христовом гробу и виделе отворен и празан гроб, у коме је било само погребно платно. Анђео Господњи питао их је: „Зашто тражите живога међу мртвима“, и тада им се јавио васкрсли Христос.

Христос се јавио Богомајци и апостолима, који су га оплакивали у једној кући у Јерусалиму, речима: „Мир свима“ и показао им ране настале приликом разапињања на крсту.

На ово апостол Тома га је упитао „Јеси ли заиста то ти, рави (учитељу)“, на шта му је Исус пришао и дозволио да дотакне његове ране. Отуда израз „неверни Тома“, који означава сумњичаву особу.

Васкрсли Христос је у овом свету провео још четрдесет дана, када се вазнео на Небеса и „сео са десне стране Оца“.

 

Васељенски сабор

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се Васкрс празнује у прву недељу која долази иза пуног Месеца, а који се појављује после прве равнодневице, с тим да то не може бити пре 4. априла, нити после 8. маја. Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Васкрса примењују православне цркве, односно цркве које су остале на ортодоксној, правоверној линији. Ради значаја овог празника, свака недеља у току године је „мали Васкрс“.

 

(srna)

Можда ти се свиди

Оставите коментар