О да тешка значења! О да грозне опомене свима нама крштенима! Дух Свети се уселио у нас при крштењу и направио од нас храм Себи. Но Дух Свети не станује у нама насилно, него по нашој доброј вољи. Ако погрешимо против Њега, Он се исељава из нас; место Њега улази сатана, и наш телесни храм претвара се у свињац. О Душе Свети Свеблаги, не остави нас. Смилуј се и опрости нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.
… Ђаво уђе у Јуду после причешћа. ‘И по залогају тада уђе у њега сатана.’ (Јн. 13, 27). Тако је то када се причешћује недостојно.“ Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Победник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!“
Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Блажен по сто пута тај гроб, из кога потече река бесмртног живота за род људски! Низ тај гроб Јунак се спусти у Ад, где разори престо сатанин и уништи легло свих злоковарних завера против рода човечијег; уз тај гроб Јунак се диже до највиших небеса пропутивши нов пут – ка граду живих.“ Цветном недељом Часног поста завршена је Света четрдесетница и почела је Страсна (Страдална) седмица (грч. Μεγάλη Εβδομάδα – Велика седмица), последња седмица Великог поста која претходи Пасхи – Васкрсу. Страсна недеља назива се и Светом и Великом због обележавања догађаја који су се збили последњих дана живота Господа Исуса Христа и зато од Великог понедељка до Велике суботе верници проводе у строгом посту, наравно уколико нису разрешени од свог духовника или свештеника, молитви и покајању, осим Великог четвртка, када се може постити на уљу, јер је тог дана установљена Света тајна Евхаристије (грч. Θεία Ευχαριστία, Κοινωνία), односно причешћа. На Велики петак, као дан највећег страдања Господа Исуса Христа верници се уздржавају од хране и пића.
Име ове седмице је Страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол, а период је жалости и богослужења су посвећена издаји, хапшењу и страдању на крсту Господа Исуса Христа. Велики понедељак (грч. Μεγάλη Δευτέρα), Велики уторак (грч. Μεγάλη Τρίτη) и Велика среда (грч. Μεγάλη Τετάρτη) су посвећени сећању на последње беседе Господа Исуса Христа са народом и ученицима, док је на Велики четвртак (грч. Μεγάλη Πέμπτη) богослужење посвећено сећању на омивање ногу Апостола од Спаситеља, Тајној вечери и установљењу Свете тајне Евхаристије, те оплакивању почетка Господњег страдања. Велики петак (грч. Μεγάλη Παρασκευή) је најжалоснији дан, јер је тада Исус Христос осуђен и разапет на крст, те тога дана нема Свете литургије, уместо звона у црквама се чују клепала, док се увече износи плаштаница и служи се опело. Последњег дана Часног поста на Велику суботу (грч. Μεγάλο Σάββατο) служи се јутрење и то је дан када је Господ Исус Христос сишао у ад и избавио праведнике од којих је први био праотац Адам.
Велика Субота је дан и када у јерусалимском храму Светог гроба Господњег силази на верујући народ Благодатни огањ (грч. Ἄγιον Φῶς), који прво прима јерусалимски Патријарх и потом преноси народу. Такође, на Велики петак се фарбају јаја, од којих прво јаје треба офарбати у црвену боју, најчешће користећи луковину или броћ, са светом водицом, и по народном обичају оставити као чуваркућу, које ће заменити оно од претходног Васкрса. Најчешће се јаја фарбају у црвену и плаву боју, јер црвена боја симболише Христову Божанску природу, док плава симболише Христову људску природу.
Снежана Недић
