И 128 година после његовог рођења и 40 година од његове смрти живот Јосипа Броза Тита и даље је за многе обавијен велом мистерије. Бројне приче о Титу и његовом окружењу и данас су скривене. Понекад се у прашњавим документима појави понеки трачак, детаљ који мало расветљава разлоге због којих је нешто или неко био важан у његовом окружењу.
Из фиока недавно је извучена и прича у којој се наводе разлози настанака чувеног ресторана „Виногради” у Гроцкој у који је Тито годинама доводио своје важне госте попут глумице Софије Лорен, астронаута Нила Армстронга, председника Индонезије Сукарна и друге бројне политичаре, уметнике, државнике…
У папирима које је један Грочанин сачувао и доставио Центру за културу ове општине стоји да је ресторан који је дуго био у власништву „Метропола” на неки начин настао по Титовој жељи.
– Наводно, Тито је 1955. године пожелео да се у околини Београда нађе место које би својом лепотом могло да задиви сваког госта кога тамо доведе. У задатку који је дат, уз бројне услове посебно је наглашена једна ставка, а то је да утицај места на здравље гостију буде осетно благотворан. Задатак је поверен малом, одабраном кругу људи који су се дали у потрагу за одговарајућом локацијом. Потрага је, наводи се у папирима, трајала извесно време, а на списку су се нашли Авала, Трешња, Космај… Највећи проблем представљало је то да се тачно одреди значење „позитивног утицаја на здравље”. Да се разреши ово захтевно питање одлучено је да се ангажују и стручњаци. Председник те малобројне групе десетак дана после последњег састанка саопштио је са видним олакшањем одлуку: „Брежуљак изнад Гроцке, другови, састанак је завршен…” – прича Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.
У папирима стоји да је за то време председник те комисије ангажовао ни мање ни више него чувеног физичара и хемичара Павла Савића, првог управника Института за нуклеарне науке „Винча”. Управо је Савић био тај који је после десетодневних мерења различитом апаратуром свих локација закључио да је брег изнад Дунава у Гроцкој право место. Његов закључак био је да је ова локација у односу на остале најбоља јер има снажно позитивно магнетно зрачење – зрачење које је благотворно, ефикасно и, што је најбитније, осетно побољшава здравље.
Пет година касније, 1960. године, на сунчаном брегу или, како су Грочани ово место звали – Грочанском оку, изграђен је ресторан „Виногради”. Они који су боравили на овом месту кажу да се позитиван утицај и те како осећа. Или, како је један доктор говорио, овде су људи доживљавали „турбо регенерацију” организма.
Са индонежанским председником Сухартом
Легенда каже и да се ниједан брак склопљен овде није растурио. Да је Софија Лорен остала без текста када је видела лепоте предела, а да је погледом са брежуљка посебно био одушевљен Нил Армстронг, човек који је Земљу видео са Месеца. Тито је у ресторан најчешће доводио или слао „тврде” стране политичаре који би после боравка у овом лепом амбијенту знатно „омекшали”.
Кажу и да су музичари, писци, политичари… који су овде долазили били после посете осуђени на успех. Да ли је на то утицало магнетно зрачење на чудотворном парчету земље или нешто друго остаће неразјашњено.
Иако би се могло данима писати о женама којима је брежуљак изнад Дунава донео срећу, о онемоћалима који су оздравили, о депресивнима који су се радовали… ово ипак није крај чудима. Нема доказа да ли је прича о месту случајно процурила или су високи политичари хтели да буду ближе Титу, одмах после завршетка градње ресторана почела је масовна миграција људи на околину ове варошице, најпре политичара, директора, функционера…
– После њих у насељавање дунавских брежуљака и обала кренули су обични људи, тако да је Гроцка убрзо постала пуна новоизграђених летњиковаца. Викендом, празницима врвело је као у кошници, а сви су обавезно посећивали Грочанско око ради здравља, панораме и чувених гурманлука националне кухиње – истиче Атићева.
Иначе, текст о настанку ресторана написан је, наводно, осам година после Титове смрти и све време чуван је у дну фиоке, у заоставштини једног од некадашњих функционера бивше Југославије.
Бранка Васиљевић Политика
