Највећа депонија у Европи до краја године биће затворена и санирана, а отпад ће се одлагати на новој депонији у складу са стандардима. Радови на овом, и постројењима за прераду грађевинског отпада, електране на отпад, прераду отпадних вода, увелико су у току.
Град Београд ушао је у овај посао кроз јавно-приватно партнерство са фирмом „Бео чиста енергија“, коју чине и француски „Суез“ и јапански ИТОЦХУ. Град је најпре санирао клизишта постављањем бране како се велики бедем смећа не би обрушио. На пространство од 130 хектара новог комплекса довозиће се, третирати и одлагати комунални отпад. Када од краја године нова депонија профункционише, радови на затварању постојеће депоније, трајаће 30 месеци.
– Поменутим уговором Град Београд је преузео обавезу решавања имовинско-правних односа, односно експропријацију земљишта које припада комплексу депоније Винча и прелазак земљишта у јавну својину Града Београда – каже, за „Новости“, Ивана Вилотијевић, секретарка за заштиту животне средине. – Такође, радили смо изградњу потпорне грађевине – бране на депонији „Винча“, ради стабилизације клизишта на постојећој депонији комуналног отпада у Винчи, транспортни систем за пренос топлотне и електричне енергије која ће се производити из отпада на Винчи. Наша је и изградња саобраћајнице од Смедеревског пута до препумпне станице са припадајућом инфраструктуром.
Како наводи градска секретарка, пројектом јавно-приватног партнерства, предвиђено је унапређење система управљања отпадом у Београду.
– Овим ће се решити један од горућих еколошких проблема у погледу збрињавања комуналног отпада и осталог неопасног отпада, грађевинског отпада, као и решавања честих пожара и дима на депонији „Винча“ и процедних вода из депоније „Винча“ – наводи Вилотијевић. – Такође, овим пројектом предвиђено је унапређење система примарне селекције отпада на месту настанка, повећања процента издвајања амбалажног отпада из мешаног комуналног отпада, смањење настанка дивљих депонија, као и повећање процента рециклаже.
Први радови у Винчи, на које се наилази по уласку на депонију, јесу градња постројења електране на комунални отпад, који су највише одмакли. Овај посао требало би да буде готов кроз две године, односно да електрана на отпад буде пуштена у рад 2022. године. Процена је да би девет одсто укупних потреба Београда за грејањем било намирено овим постројењем. Сагореваће се 340.000 тона комуналног отпада годишње у новој електрани и остваривати производња од 30,2 мегавата електричне енергије које ће се далеководом од 110 киловолти доводити до трафостанице „Београд 20“. Топлотна енергија ће се даље предавати „Београдским електранама“ које ће топловодном мрежом повезати топлану на Коњарнику са електраном на депонији.
Када буде пуштена у рад нова депонија, очекује се да профункционише и постројење за третман и прераду грађевинског отпада и отпада од рушења. На тај начин овде би се прерађивало око 200.000 тона грађевинског отпада који настане током градње и рушења у престоници. Након овог процеса, моћи ће као рециклирани материјал да се користи за обнову градских улица. Досад, више од половине овог отпада завршавало је на непознатим локацијама и није било адекватно одлагано.
Осим поменутог пројекта санације и изградње нове депоније у Винчи, Град има у плану и да у наредном периоду формира четири трансфер-станице са центрима за сакупљање отпада и два центра где ће бити постављена постројења за раздвајање рециклабила.
– Планирано је и да се поставе подземни контејнери за раздвајање отпада за колективно становање, а за индивидуално становање је предвиђено да свако домаћинство има по две канте, за мешани комунални отпад и за рециклабилан отпад – објашњава градска секретарка. – До краја ове године Секретаријат за заштиту животне средине је планирао да изради и усвоји нови Локални план управљања отпадом Града Београда у периоду од 2021. до 2030. године којим ће се дефинисати начин збрињавања целокупног отпада, који се генерише на територији Града Београда.
ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА
РАДОВИ на изградњи постројења за третман процедних вода такође се приводе крају. Предвиђено је да већ од наредне године пречишћене воде отичу Ошљанским потоком и даље до Дунава.
КРЕДИТ – 290 МИЛИОНА ЕВРА
УКУПНА инвестициона вредност радова на депонији Винча износи 370 милиона евра. Од тога су оснивачи компаније „Бео чиста енеригија“, француски „Суез“, јапански ИТОЦХУ и инвестициони фонд „Маргарите“ из Луксембурга, обезбедили 80 милиона евра, а преосталих 290 милиона евра се финансира из кредита који обезбеђују ЕБРД, ИФЦ и ОЕБ.
САКУПЉАЧИ СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА
ИЗГРАДЊОМ нове депоније, више неће бити омогућен улаз сакупљачима секундарних сировина.
– Планом расељавања ромских породица, неформалних сакупљача секундарних сировина, које су расељене у адекватне стамбене јединице Градске управе Града Београда и локалних самоуправа Шапца и Владимираца, дата је могућност и њиховог ангажовања и запослења по конкурсима који ће бити објављени од стране страног партнера из Пројекта ЈПП „Винча“ и ЈКП „Градска чистоћа“ – наводе у Граду.
Милица СТАНОЈКОВИЋ Новости
