„Какав си ти данас, оно, релација банка и то?“, питао је телефоном припадник Војнообавештајне агенције Саша Вујисић вођу криминалне групе која је српским привредницима помагала да утаје порез. Небојша Којадиновић, вођа ове групе, потврдно му је одговорио, пише „Крик“.
Осим што је обавештајац, Вујисић је био и власник рекламне агенције и надао се да ће Којадиновић да му помогне да избегне да плати порез држави. Они, међутим, тада нису знали да је Тужилаштво за организовани криминал прислушкивало разговор из априла 2016. у којем су уговарали посао – у току је била истрага против Којадиновића јер је са разним фирмама склапао лажне послове који су служили да се утаји порез и нелегално подигне кеш са рачуна компанија.
„Која ти је сад фирма актуелна?“ питао га је Вујисић, а Којадиновић одговорио: „Она иста“. Обавештајац је разумео: „Аха, она за компјутере (…) Па ништа, онда да ти пребацим неких 340-350 хиљада“.
Вујисић је новац одмах уплатио, а враћен му је свега три сата након овог разговора. Сусрео се са Којадиновићем испред банке „Интеза“ код тржног центра Ушће на Новом Београду, а тужилаштво је снимило предају новца. На овај начин агент је избегао да плати више од шест хиљада евра пореза.
Након што су оптужени, Вујисић и Којадиновић су признали кривицу и склопили погодбе са тужилаштвом.
Којадиновић, шеф криминалне групе чији је клијент била и „Јужна Бачка”, моћна компанија која склапа милионске послове са државом и која је повезана са владајућом Српском напредном странком (СНС), добио је две године и осам месеци затвора. Казну, међутим, није одслужио јер је побегао.
Војни обавештајац је прошао боље: добио је условну и новчану казну. То га, ипак, није подстакло да престане да сарађује са организованим криминалом.
Сарадња са Којадиновићевом криминалном групом је до сад био у јавности непознат детаљ из биографије Вујисића, који је од прошле године познат по случају „Јовањица“. Наиме, свега две године пошто је осуђен због утаје пореза, Вујисић се наводно уплео у још озбиљнију криминалну мрежу – оптуженог нарко-боса Предрага Колувије коме се суди да је на имању своје компаније „Јовањица“ гајио више од тоне марихуане.
Вујисић је са неколико полицајаца и радника Безбедносно-информативне агенције (БИА) оптужен да је штитио Колувију, али је, за разлику од њих, избегао хапшење и налази се у бекству.
КРИК-ово истраживање открива да је Војнообавештајна агенција више од две године толерисала Вујисићеву уплетеност у криминал. Он је чак и напредовао након што је осуђен за утају пореза, а посао је изгубио тек у јануару 2020, након хапшења Колувије и бекства из земље. Отпуштен је јер се пет дана заредом није појављивао на послу.
Новинари КРИК-а откривају и Вујисићеву повезаност са утицајним људима који су блиски власти у Северној Македонији.
Вујисић је у Србији основао фирму „Балкан армс“ (Балканско оружје), регистровану за извоз наоружања и војне опреме, а затим је поклонио Војиславу Спаравалу, чешком бизнисмену који је повезан са људима Николе Груевског, бившег премијера Северне Македоније.
У другој Вујисићевој фирми – „Феникс МС Аммунитион“, основаној у Северној Македонији, директор је био Ђорђи Георгиевски – бивши директор Бироа за јавне набавке кога је на ту функцију поставила влада актуелног премијера Зорана Заева.
Вујисић је побегао из Србије у новембру 2019, убрзо након што је ухапшен Колувија. У међувремену је оптужен и почетак суђења у Београду је заказан за мај.
Није желео да коментарише случај за КРИК јер би тиме, како каже, био у ризику одавања државне тајне – што би му донело још проблема.
Мала превара међу пословним партнерима
Вујисић је 2015. године у Војнообавештајној агенцији (ВОА) био подофицир и радио је у Првом војнообавештајном центру, али је и развијао своје приватне бизнисе са стране.
Није желео, међутим, да се јавно види да је власник компанија, па су се у званичним документима оне водиле на друге људе.
Тако је са пословним партнером Стефаном Момићем основао рекламну агенцију „Просцениум“, али се није уписао као власник. „Вујисић из неког разлога није желео да се пријави као оснивач“, каже Момић за КРИК.
Део власништва у другој компанији „Просцениум продуцтионс“, која се бавила продукцијом, имала је његова супруга, глумица Јелена Јовичић. Вујисић, међутим, у једном од разговора које је полиција прислушкивала о тој фирми говори као о својој.
Ова компанија је продуцирала домаћу верзију чувеног Монти Пајтоновог мјузикла „Спамалот“ – представу у којој је играло неколико познатих глумаца, као и Вујисићева супруга. Представа је 2015. године имала премијеру, а исте године су се Вујисић и глумица венчали на Кипру.
Вујисић се на свом профилу на друштвеној мрежи „Линкедин“ хвали да има велико искуство у раду на развоју представа и мјузикала у Србији.
Његов бивши пословни партнер Момић, међутим, каже да то није тачно. Вујисића описује као неког ко није знао ништа о овом послу, али и као преваранта – тврдећи да му је остао дужан 20 хиљада евра.
Проблеми су, каже, настали током продукције „Спамалота“. „Ми смо сарађивали са његовом женом, а он је у суштини био лево сметало,“ каже Момић за КРИК.
Он објашњава да је његов кум Никола Миљковић уложио око 200 хиљада евра у представу, а да су Вујисић и његова супруга обећали да ће средити копродукцију са Позориштем на Теразијама и спонзорство Града Београда јер, како су рекли, „тамо имају контакте“. Од тога, међутим, није било ништа.
„Када смо видели до које је он мере лагао да може да ради неке ствари које заправо, не да није умео, него не знам ни да ли је прочитао негде како се то ради – онда смо били принуђени да сами изгурамо ту продукцију до краја“ , објашњава Момић и додаје да „Спамалот“ на крају никоме од њих није донео зараду.
Момић је 2015. одлучио да напусти маркетиншку агенцију „Просцениум“. Власништво је бесплатно пребацио на Вујисића, пише у уговору који је поднет пословном регистру.
За КРИК Момић тврди да је то било само на папиру, а да је стваран договор био да му Вујисић исплати око 20 хиљада евра.
„Ја му фактички нисам дао (фирму) бесплатно. Био је план да он мени наредне две године или тако нешто, исплаћује плату од око 500 евра. Међутим, он то никада није урадио“, каже Момић.
Са обавештајцем ВОА-е, како каже, није у контакту већ три године.
У међувремену, Вујисић је одлучио да превари државу – тако што неће платити порез. За ово му је била потребна помоћ криминалне групе, са којом је сарађивао 2016. године.
„Морам да плаћам даље“
Небојша Којадиновић био је шеф криминалне организације која је преузела фирму за поправку рачунара „Барком систем“.
Својим клијентима, власницима различитих компанија, Којадиновић и његови сарадници помогли су да утаје порез. Систем је функционисао овако: „Барком“ је са фирмама склапао непостојеће послове који су само били повод да се новац пребаци на рачун „Баркома“. Тако су лажно напумпавани трошкови тих фирми, па је и њихова зарада била мања, те се и мањи порез плаћао држави.
Којадиновић и чланови групе су затим новац враћали власницима фирми углавном „на руке“, а своје услуге су наплаћивали тако што су задржавали пет до десет одсто тог новца. Клијенти су тако лако стизали до кеша. Да су овај новац лично подизали са рачуна својих фирми, морали би да плате додатне порезе.
Преко рачуна „Баркома“ прошло је више од 85 милиона динара (700 хиљада евра) уплаћених за непостојеће послове, како је утврдило тужилаштво.
Није познато када су се Којадиновић и Вујисић упознали, али из њиховог разговора који је прислушкивала полиција у априлу 2016. делује да су сарађивали од раније пошто га Вујисић пита: „Која ти је сад фирма актуелна?“
Након што су се договорили да му Вујисић уплати око 350 хиљада динара, Којадиновић га је питао да ли је у реду да му новац врати у току наредна два дана.
„Данас, сутра све избомбардујемо (што значи да подигну новац са банкомата). Мислио сам 150 данас и 150 ноћас, да ти први део донесем одмах, а остало ујутру”.
Вујисићу није одговарало да чека новац до сутра. „Што пре, јер морам да плаћам даље”, рекао је и најавио да ће можда да пошаље још новца: „Може да се деси да и са моје друге фирме, ‘Просцениум продуцтион’ буде требало (да се пребаци) чак и више”.
Којадиновић је нашао решење и Вујисићу је новац предат истог дана испред банке „Интеза“ код тржног центра Ушће.
Као повод за пребацивање новца са Вујисићеве фирме на Којадиновићев „Барком систем“ измишљен је посао који се никада није десио: наводно је Којадиновићева фирма Вујисићевој израдила веб сајт и пружила услуге „оглашавање на интернету, видео-џокеј услуге и најам пројектора и компјутерске опреме”.
На овај начин, како је Тужилаштво за организовани криминал открило, око 2,2 милиона динара (близу 18 хиљада евра) пребачено је са рачуна Вујисићеве фирме на „Барком систем“. На тај начин обавештајац је избегао да плати више од шест хиљада евра пореза држави.
Признањем до условне казне
Тужитељка Тамара Ристић која је водила случај одлучила је да склопи споразуме о признању кривице са шефом групе, али и са Вујисићем.
Којадиновић је признао недела, али је и практично откуцао чланове своје групе – описао је шта је ко радио за њега. Осуђен је у августу 2017. на две године и осам месеци.
Затвор га, међутим, није видео.
Којадиновић је успео да побегне и за њим је расписана потерница. КРИК није успео да ступи у контакт са њим.
Након што је шеф склопио договор и побегао, тужилаштво је подигло оптужницу против 16-оро његових сарадника од којих се већини још суди. Случај је тренутно у Апелационом суду у Београду.
Обавештајац Вујисић је такође успео да избегне затвор.
Он је у новембру 2017. склопио споразум са тужитељком Ристић и признао да је утајио порез. Осуђен је пред Виши судом у Београду на условну казну и новчану казну од 420 евра. Држави је морао да плати и украдени порез.
То што је осуђен пред судом за организовани криминал, Вујисића није омело у томе да настави да ради за Војнообавештајну агенцију (ВОА).
Истовремено је наставио да развија послове са стране – са продукције је прешао на трговину оружјем.
Путеви ка Северној Македонији
Свега месец дана након што је осуђен за утају пореза, Вујисић је у децембру 2017. основао фирму „Добуле О“ у Београду, која је три месеца касније у Министарству трговине, туризма и телекомуникација регистрована да се бави трговином оружја и војне опреме.
Следећег месеца, Вујисић је променио назив фирме у „Балкан армс“ (Балканско оружје) и затим власништво бесплатно пребацио на фирму Војислава Спаравала, чешког бизнисмена пореклом из Босне и Херцеговине, који је уско сарађивао са бившим режимом Николе Груевског у Северној Македонији. Спаравало и његов брат Дејан су са Сашом Мијалковим, бившим шефом македонске обавештајне службе и рођаком Груевског, изградили 50 луксузних станова у Прагу, како је раније писала међународна новинарска мрежа ОЦЦРП.
Девет месеци након што је Справало постао власник Вујисићеве компаније, њено седиште је преместио у Крушевац. Ово није необично.
Управо у овом граду налази се фабрика тешке механизације „ИМК 14. октобар“ у чијој приватизацији је Спаравало учествовао заједно са другим чешким бизнисменом и трговцем оружја Јарославом Стрнадом.
Фабрику која је од бомбардовања 1999. у лошем стању, Чеси су купили за 4,5 милиона долара, што је десет пута мање од званично процењене вредности, писао је ОЦЦРП.
Премијерка Ана Брнабић и чланови владе 2017. присуствовали су симболичној предаји кључева фабрике Спаравалу у Крушевцу на дан ослобођења овог града од немачке нацистичке окупације – 14. октобра. Брнабић је приватизацију представила као успех и истакла да је председник Србије Вучић, док је био на месту премијера, радио на довођењу Стрнадове корпорације „Чехословак групе“.
Спаравало није једина веза Вујисића са Северном Македонијом и њеним званичницима.
Војни обавештајац је у Скопљу у јануару 2019. године основао компанију „Феникс МС Аммунитион“, у партнерству са једном држављанком Северне Македоније и румунском фирмом истог назива која се бави производњом муниције малог калибра. За директора су поставили Ђорђија Георгиевског, бившег директора Бироа за јавне набавке у Северној Македонији.
Георгиевског је на ту јавну функцију поставила Влада премијера Северне Македоније Зорана Заева.
Северна Македонија место је и једног од сусрета Вујисића и оптуженог нарко-боса Предрага Колувије коме се суди да је на имању своје компаније „Јовањица“ узгајао марихуану под параваном производње органског поврћа и индустријске конопље.
Колувија је Вујисића називао надимком Сова, показују поруке из телефона оптуженог нарко-боса до којих је тужилаштво дошло током истраге.
Лажни потпуковник
Вујисић се у јануару 2019. године запутио ка манастиру Хиландар на Светој Гори са полицајцима Марком Раичевићем и Радованом Бојовићем, шефом обавештајне агенције БИА-е на Звездари Александаром Тошићем и још тројицом људи.
Прва станица била је Северна Македонија, где је Вујисића и дружину дочекао Предраг Колувија. Тамо су провели две ноћи и обилазили винарију, а затим сви заједно отпутовали на Хиландар, како је касније сведочио полицајац Раичевић.
Исте године, Колувији је требала Вујисићева помоћ.
Колувијин сарадник Миодраг Познан, звани Столар, ухапшен је у јуну 2019. на граничном прелазу Прешево са око 30 килограма марихуане, за које тужилац тврди да је са „Јовањице“. Након што је Столар осуђен на шест година затвора, Колувија је покушао да утиче да се ова пресуда укине, пише у оптужници чије је детаље почетком ове године објавио КРИК.
„У суботу идем са Совом (Вујисић) до тих у Ниш. Не вреди, морам ја лично. Не може без пара“, порука је којом се Колувија обратио једном од својих сарадника. На путовање у Ниш је кренуо са Вујисићем.
Вујисић је Колувији, тврди тужилаштво, направио решење Војнообавештајне агенције у којем је он лажно представљен као потпуковник ове агенције. У решењу пише и да је директор ВОА-е овластио Колувију да „обавља задатке везане за сарадника Миодрага Познана“. Вујисић је фалсификовао потпис директора и злоупотребио печат агенције, пише у оптужници коју поседује КРИК.
Недуго након путовања у Ниш власник „Јовањице” је ухапшен, у новембру 2019, а на имању његове компаније у Старој Пазови полиција је пронашла више од тоне марихуане.
Само неколико дана касније, 25. новембра, Вујисић напредује у ВОА-и и прелази у центар за усавршавање оперативаца. У центру се, како је стручњак објаснио новинарима КРИК-а, обучавају кандидати за изасланике у иностранству.
Бекство Сове
На новој позицији Вујисић се, међутим, ипак није дуго задржао.
Крајем новембра 2019. против њега је покренут дисциплински поступак јер је фалсификовао потпис директора и злоупотребио печат центра. Изгледа да је Вујсићу то био сигнал да је боље да напусти Србију.
Предвиђања су му била добра. У јулу 2020. по налогу Тужилаштва за организовани криминал ухапшена је група полицајца и агента БИА-е који су наводно помагали Колувији и чували његово имање. Хапшење је избегао једино Вујисић.
Његова супруга Јелена Јовичић рекла је полицајцима да њих двоје нису у контакту неко време, као и да је, колико она зна, Вујисић отишао у Америку. Да није у земљи потврдили су и подаци београдског аеродрома – одлетео је из Србије 5. децембра 2019. године.
Јовичић за КРИК није желела да разговара о свом супругу и навела да се разводе. „Ништа не знам, све сазнајем из медија (…) Ја не знам ни шта је радио, ни како је радио. Очигледно је све крио и то веома добро. И ја и моји родитељи, сви смо у шоку“, рекла је за КРИК.
Вујисић је након бекства на свој Фејсбук профил окачио фотографије из Америке. Неколико дана након одласка из Србије објавио је „селфи” фотографију на којој је на главној железничкој станици у Њујорку. У априлу прошле године објавио је фотографију на којој је на мосту у Вашингтону.
Када је већ био у Америци, Министарство одбране је, у јануару 2020, донело наредбу којом Вујисићу престаје рад у служби. Разлог није била његова уплетеност у криминал већ то што се на послу није појавио пет дана заредом – од 12. до 19. децембра, пише у документу.
КРИК је недавно успео да ступи у контакт са њим, међутим, он није желео да говори о свом случају.
