Колики је степен заштите података о личности које грађани остављају државним органима, сви који желе сада ће моћи да проверавају на платформи Отисак.орг. За почетак је обухваћен јавни сектор, а приватни сектор биће обрађиван селективно, на захтев грађана. И само удружење ће такође обрадити приватне органе које сматрају да су важни.
“Нама је примарно да то буду органи јавне власти односно у народу познат државни сектор. За почетак имамо око 650 органа. Тај број би требало да расте, јер радимо на нових 600-700 органа, тако да ћемо имати око 1300-1400 органа на овој платформи. Грађани ће моћи да провере колико су им лични подаци безбедни. Из правне перпективе ми немамо капацитета да проверимо како они у техничком смислу чувају и обрађују”, каже Митић.
Регистрација корисника није потребна и све је јавно доступно свима који желе да провере државне органе из свог града, али и других градова и општина које их занимају.
“На платформи ће бити органи који се засад налазе на територијама северно од Кладова, па све до Прешева и Бујановца. Ту је седам-осам управних округа, где живи приближно 1.500.000 становника. Грађани ће моћи да на сајт уђу потпуно бесплатно. Постоји класичан сеарцх бар односно претрага где могу да укуцају назив органа који их интересује, који обрађује податке и видеће нашу модерацију односно категоризацију тих органа”, каже Митић.
Категорије су подељене по принципу семафора – на зелено, жуто и црвено. Зеленом су означени они са незнатним степеном ризика односно релативно безбедни, жутом они умереног ризика, док су црвени под високим степеном ризика. За црвене податке грађани највероватније неће знати како се обрађују.
“Можда их органи јавних власти обрађују на адекватан начин, али оно што смо ми имали прилике да видимо и обрадимо кроз нашу процедуру обраде једноставно смо закључили да нису довољно безбедни односно да је степен ризика висок”, истиче он.
Едукацијом против злоупотребе података о личности
Из удружења “ПравиЛаw” наводе да је важно да грађани знају да могу да провере органе јавне власти и приватног сектора, али и на који начин они проверавају наше податке. Он подсећа да злоупотреба може да се изврши на различите начине.
“Ту су и сензитивне групе, почевши од здравствених података који могу да утичу на нечији живот, у смислу да лице чији здравствени подаци изађу у јавност остане без посла због тога што је послодавац открио неку здравствену слику свог запосленог која у том тренутку чини неадекватном, па због тога да отказ том запосленом”, каже Митић.
Како додаје грађани делимично нису ни свесни и не пазе на безбедност својих података, јер не знају шта све спада у податке о личности. Из тог разлога се поред сајта баве и едукацијом – дељењем едукативних флајера грађанима на југу Србије.
“Ми њима потпуно објашњавамо које су све то категорије личних података, која су права грађана у обради података, односно шта могу да траже да се уради са подацима. Сви имамо нешто што не бисмо волели да поделимо са другима, ма колико то било небитно, свакако имамо одређени разлог зашто не желимо да делимо са другима, и мислим да тако треба да остане. Ипак тежимо ка неком цивилизованом и демократском друштву па мислим да је ова тема важна за безбедност грађана у нашој земљи, нарочито за време пандемије вируса корона”, каже Митић.
До лансирања платформе отисак.орг, али и других активности у склопу пројекта, кажу, не би дошло да нису добили подршку Националне коалиције за децентрализацију (НКД) преко сајта промени.рс, али и пројекта #ЕУЗаТебе, као и Фондације Јелена Шантић и Групе 484.
“Они су нам огромна подршка у нашем раду, саветују нас и тај однос није толико донатор-клијент. То је прешло у пријатељски однос пун поштовања и саосећања за одређене активности. То је више од помоћи – стекли смо пријатељство. Пре свега смо захвални, али се радујемо у томе што смо успели да са таквим људима поделимо овако нешто, а и да грађанима пружимо овако нешто. Оваква платформа не постоји ни у Европи, макар не на енглеском језику, тако да је ово први пут у Србији, али и на територији Европе”, каже Митић.
У наредном периоду удружење “Правилаw” едуковаће грађане о правној писмености, јер се тај термин не користи често у Србији и не знају пуно о овој теми. Планира се и проширење платформе отисак.орг на целу Србију, али ће им, како каже, за то бити потребна подршка цивилног друштва, али и додатна материјална средства.
Фото: МРЦН
