Са коридора 11, где је радио на ископавању тунела, Милош би након 12. сатног радног времена одлазио до кик бокс клуба „Гардец“ из Гроцке који је водио Предраг Николић.
– Након доласка са посла, одлазио сам код Пеђе и учио вештине. Вежбао сам и тамо, али сам већину тренинга одрађивао код куће, прича нам Милош и додаје да је на самом почетку био сувише крупан за тај спорт јер је годинама уназад ишао у теретану. Притом, како каже Милош, ноге су му биле неразвијене за кик бокс.
Иначе, Милош је некадашњу очеву радионицу прерадио, односно прилагодио како би могао да тренира.
Милош данас на такмичењима наступа у склопу кик бокс клуба „Prokick“ из Новог Беграда, јер је „Гардец“ затворен. Након свакодневног, мукотрпног посла Милош тренира у свом импровизованом простору. Једино када може цео дан да се посвети кик боксу јесте недеља, јер је Милош само тада слободан. Велика љубав према кик боксу и упорност Милошева да тренира дали су резултате. Милош од 2019. године није изгубио ниједан меч, а освајач је више медаља и награда. Два пута заредом Милош је освојио „Србија опен“, првак Београда је био три пута, два пута у тешкој и једном у супер тешкој категорији и освојио је један трофеј Београда.
– Ја сам кренуо лоше, јер сам имао и тешке противнике који су тренирали по 15 -ак година уназад. Везао сам 4 – 5 пораза. Од половине 2019. немам ни један пораз, прича нам Милош.
Иако има доста повреда које је добио, између осталога, на фудбалу, Милош и даље намерава да се бави кик боксом и да осваја медаље. Како се од спорта у Србији не живи, Милош је принуђен да ради и то, може се рећи, не баш лаке послове као што је рад на ископавању тунела. Како нам је испричао, планира да оде у иностранство, тачније у Белгију на пар месеци, јер има пословну понуду коју је тешко одбити. Најтеже ће му пасти то што ће морати да остави у Србији своју вереницу, која га у стопу прати већ пет година.
-Снаћи ћу се да и тамо вежбам и да када се вратим наставим да идем по турнирима. Мало ме године и повреде стижу али ја и даље желим да се бавим кик боксом. Једино не знам како да поведем вереницу са собом, како би их имао неког уз себе у Белгији, завршава нам причу Милош.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
