Са Х-индексом 71, генетичар Миодраг Стојковић први је у Србији у најновијем рангирању најбољих 1.000 светских истраживача у области биологије и биохемије за 2022. годину, а по тим резултатима се налази и у групи изузетних научника, објавио је Research.com.
Како за Данас појашњава Миодраг Стојковић, реч је о једном од водећих академских портала који се ослања на Х-индекс, а у овом случају само оних научника чији је Х-индекс већи од 40.
Научник који има Х-индекс преко 20 је добар, онај који има преко 40 је изванредан, а са Х-индексом преко 60 спада у групу изузетних.
Х-индекс иначе важи као један од критеријума у вредновању рада научника, јер се ослања и на број и на цитираност његових научних дела.
Стојковић је крајем прошле године дао отказ на Факултету медицинских наука у Крагујевцу, где је био редовни професор, незадовољан због спорог напретка изградње Центра за истраживање матичних ћелија.
– Да, дао сам отказ због спорог напретка, као и због самовољних одлука ректора Универзитета у Крагујевцу и декана Факултета медицинских наука да промене финансирање, а тиме и основу пројекта и функционалност Центра. Штета, наравно и за изгубљене године у Крагујевцу, али највише за младе научнике – каже Стојковић у разговору за Данас.
Шта се од тада променило у Вашем животу и чиме се тренутно бавите?
– Отказом сам добио додатни делић слободе, а што се науке тиче није досадно: анализирам 840 гигабајта података људског генома како загађена људска природа утиче на здравље, односно настанак болести, а бавим се и евалуацијама интересантних и вредних пројеката који научне резултате желе да преведу у праксу. Наравно, приоритет је и даље да новим технологијама и научним сазнањима водимо успешнију борбу против стерилитета и за што више потомства. Ту ме највише интересује оно што јако мучи нашу земљу, а то је утицај загађене животне средине на појаву болести, укључујући мушки и женски стерилитет, као и губитак раних трудноћа.
Утисак је да се Вас Србија одрекла. У време када је Вас Х-индекс био 60 нисте прошли на изборима за САНУ. Да ли Ви имате тај осећај и јесте ли се Ви одрекли Србије? И даље сте врло посвећени раду у Вашој болници у Лесковцу.
– Далеко од тога да ме се Србија одрекла. Не само мене, одрекли су нас се они који другачија мишљења и критике не толеришу. То важи и за САНУ. Тада сам мислио да је то организација која је најпаметнија међу паметнима, сада мислим да је добар део људи који је води најумишљенији међу умишљенима. Они чак одбијају да се појаве на научним скуповима или ТВ емисијама ако сам и ја позван. Поступак довољан да дефинишемо памет и зрелост. Специјална болница у Лесковцу и даље остаје мој најдражи, најлепши и најслађи пројекат, јер је захваљујући њој на свет дошло скоро 1.600 беба, боље речено, неколико нових основних школа.
Јесте ли разочарани резултатима избора у Србији или сте овако нешто очекивали?
– Гледајући у каквим условима и медијској блокади живимо последњих 10 година ти резултати су очекивани. Зато нисам разочаран, напротив, јасно се види да талас на коме се одређени 10 година љуљају (читај леђа народа) полако прети да их потопи.
В. Андрић Данас
