Директор пословног удружења млинара и фабрика тестенина „Житоунија“ Здравко Шајатовић рекао је да ће упутити писмо премијерки Ани Брнабић којим тржи да држава исплати обештећење млинарима од 160 милиона динара, због замрзнуте цене брашна.
Он је рекао да су млинари добијали пшеницу из робних резерви по 23 динара по килограму за производњу брашна тип 400 и тип 500 у паковањима од један до пет килограма, коме је цена замрзнута на нивоу од 15. новембра, а да те пшенице више нема за млинаре.
„Млинари су на губитку од 12 динара по килограму пшенице јер на слободном тржишту кошта више од 35 динара и држава нам дугује 160 милиона динара јер је испоручено око 12.000 тона брашна у фебруару и марту“, рекао је Шајатовић.
Држава је, према његовим речима, дужна да исплати то обештећење јер је усвојила Закон о уређењу тржишта пољопривредних производа који предвиђа да се у случају интервентних мера, а „замрзавање“ цена је међу њима, та средства привредницима исплате из буџета Србије.
Шајатовић је рекао да ће премијерки сутра упутити друго писмо 19 индустријских млинова у Србији којим ће затражити разговор због проблема гомилања огромних количина брашна на залихама због забрањеног извоза.
Одлуку о забрани извоза брашна и пшенице донела је 10. марта Влада Србије без консултација са извозницима пшенице и брашна из страха да тих пољопривредних производа неће бити довољно за прехрамбену сигурност због кризе и рата у Украјини.
Та одлука је донета на предлог председника Србије Александра Вучића, иакос у произвођачи уверавали да има сигурних вишкова и пшенице и брашна и да неће имати где да сместе нови род за неколико месеци када почиње жетва.
Пре седам дана је ухапшено неколико људи код којих је била ускладиштена пшеница Републичке дирекције робних резерви јер је контролом утврђено да нема више хиљада тона те пшенице.
Шајатовић је рекао да је тешко поверовати информацији са јучерашњег састанка представника пословног удружења извозника пшенице „Жита Србије“ са Брнабић, на који млинари нису позвани, да би за десетак дана могао бити дозвољен слободан извоз брашна.
„Бојим се да је касно да се за десет дана дозволи извоз брашна јер долазе празници, а више нема ни интересовања купаца из околних земаља“, рекао је Шајатовић.
Власник млина „Житопромет“ из Сенте Предраг Ђуровић рекао да је најављена одлука о слободном извозу брашна следеће недеље закаснела јер су традиционални купци нашли нове добављаче из Бугарске, Мађарске и Босне и Херцеговине.
„Млинови из Србије су могли месечно да извезу од 15.000 до 20.000 тона брашна месечно и то не би угрозило снабдевање домаћег тржишта“, рекао је Ђуровић.
Додао је да и у случају да се следеће недеље дозволи слободан извоз брашна, да долазе празници и да млинари „не могу продавати брашно на Ускрс и за 1. мај“.
„Тешко ће се вратити стари купци, можда се могу привући једино нижим ценама од оних по којима сада купују, а то за нас значи губитак“, рекао је Ђуровић.
