Пре десетак година, колега који ради сатиричну рубрику, случајно или намерно погреши у једном слову, те написа наслов „Успела из стотог попушаја“.
Ни слутили нисмо да ће се сатирична рубрика претворити у сурову реалност грочанског поднебља у глобалу, не само за „попушај“ већ и за многе друге ствари. Jер у оваквој грочанској раскоши шта друго него да се усереш од среће.
Кад год човек помисли да су са својим потцењивањем здравог разума дошли до дувара, они нас изненаде. ..
Има у филму „Чудо невиђено“ она сјајна сцена када, модерним речником казано, инвеститор Бата Стојковић, богати гастарбајтер из Америке, планира да исуши Скадарско језеро, да га источи у море, и у муљу почне да гаји пиринач.
Авај, заврши тако што седи на столици усред замишљеног пиринчаног поља, у води до колена.
– Што је ово, јадо? – пита грешног Боцу Диклића.
– Па, оваааај… Како да кажем: море је височије од језера.
– Чек, како то нијеси знао? Зар не рече да си инжињер?
– Па, нијесам баш… Фале ми три испита да дипломирам.
Или, што би прост народ рекао – Мали, али техничар; велики, али инжењер. А у ствари, у Гроцкој нигде ни техничара, ни инжењера, све неки експерти којима фале три испита и даска у глави, месије који се вежбају на грађанима, и овејани лажови који се деле на две групе: на оне који још имају мало стида, па врдају погледом док кажу, и на оне који те лажу у очи.
Гледам и не могу да се одлучим који су гаднији и веће штеточине.
Дођу дани кад човеку све додија, па помисли да оде негде у три лепе, у неке шведске, немачке, америке, а онда се тргне па помисли: па нас одавде ни Турци, ни Швабе из два покушаја нису отерали, па неће ваљда, мајку му, ни ови јањичари. Ова је земља наша, а не њихова, ако ни због чега другог, а оно зато што је не продајемо за ситне паре и зарад мрва власти које им бацају из Београда.
Многи сматрају медузе за бескичмена, безнервна бића. Међутим, то је само ова грочанска, јер праве медузе имају нервни систем и , ако ништа друго, воде слободнопливајући начин живота. Ове наше, грочанске медузе, вире из … Тотално су бескичмене и немају став. А ко нема став, зна се да му онда ставе.
Жељко Маторчевић
Насловна фотографија: Илустрација-карикатура
